ГРАНИЦА ЗА ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ ИДЕ НА 75 ГОДИНА? Ево зашто је то добра вест

До пре само десет година, животни сан многих запослених био је да напуне 65 година живота, а онда да оду у пензију и посвете своје време себи: неко путујући по свету, неко повратком у завичај, или одласком у викендицу која је направљена у "златно доба".

С обзиром на то да људи живе све дуже, многи финансијски стручњаци сматрају да је време да се ова прича промени, јер за многе више није ни реално ни разумно да оду у пензију са 65 година живота.

У марту је извршни директор БлацкРоцка Лери Финк упутио упозорење да ускоро једноставно неће бити могуће пензионисати се са толико година живота, с обзиром на раст просечне животне доби, пораст трошкова живота и слабљење пензионих фондова у свету.

- Одлазак у пензијиу са 65 је много теже изводива опција него пре 30 година, а биће много тежа за 30 година - написао је Финк, наводи BBC.

Од 2000. до 2019. године, глобална просечна очекивана животна доб повећала се са 67 на 73 године. До 2050. године, УН очекује да ће једна шестина светске популације бити старија од 65 година. А како популација стари, многе земље ће ускоро достићи тачку у којој ће више људи напуштати посао него што ће се запошљавати: у Великој Британији, та тачка може бити достигнута до 2029; у Бразилу, до 2035; у Индији, до 2048; и у САД, до 2053.

- Очекивана животна доб се наставља повећавати од средине 19. века у Великој Британији - каже Ребека Сеар, професорка популације и здравља на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину. 

- Али старосна граница за пензију није се толико променила.

Како се и здравствени и економски "пејзаж" драматично променио, да ли је пензија у 65. години потпуно нереални циљ у модерном свету?

Не само што се циљна старосна граница за пензију није променила у складу са модерним околностима, већ је и "нејасно зашто је средина 60-их постала таква фокусна старосна доб за пензију", каже Гал Ветстајн, виши истраживачки економиста у Центру за истраживање пензија на Бостонском колеџу. На неки начин, то је била "груба процена" намењена да људе извуче из радне снаге према самом крају њихових живота.

Ипак, многи владини програми и даље је користе као стандард. У САД-у, Медицаре, федерални програм здравственог осигурања, тренутно је доступан само одраслима старијим од 65 година (постоје изузеци за млађе особе са инвалидитетом). Американци постају квалификовани за примање својих пуних социјалних давања тек са 67 година, отприлике исте старосне доби када грађани Велике Британије могу затражити своје универзалне државне пензије.

Средином 20. века, када су многи од ових програма усвојени, очекивана животна доб била је значајно краћа: у Великој Британији, на пример, била је око 66 година за мушкарце и 71 година за жене. "Ако будемо једноставни, грађани Велике Британије би само 8% или 10% свог живота провели на пензији", каже Крис Пари, главни предавач финансија на Кардифском метрополитанском универзитету.

Сада, међутим, "наши животи постају дужи, здрави смо дуже у касној средњој и раној старијој доби", каже он. 

- Постоје многи људи који шетају сада у својим раним и средњим 80-им годинама који су здрави и уживају у веома активном животу - како физички тако и ментално.

Државни пензиони фондови нису дизајнирани да подрже људе у својим 80-им и 90-им годинама. Политике које су некада биле успостављене како би подржале пензионисане раднике током остатка њихових живота нису прилагођене модерним околностима.

Зато - немојте се зачудити ако се граница за одлазак у пензију ускоро (поново) помери.

Извор: Србија Данас/Телеграф Бизнис/А.Б./М.А.