У домаћи стартап бизнис уложено 143 милиона евра
Домаћи стартапови привукли су 143 милиона евра инвестиција, показује истраживање за годишњи извештај Стартуп Геномеа, али стручњаци сматрају да је та сума много већа.
Процењено је да у Србији има око 200 стартапова, а испитани су искључиво они технолошки бизниси који постоје мање од 10 година те имају стабилан пословни модел. Београд је већ и у страним медијима препознат као "будући европски стартап центар" што је ово истраживање и потврдило. Чак 22 одсто од испитаних стартапова је настало у протеклих годину дана, док је 50 одсто старије од две године.
ТЕЛЕФОНИРАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ ОД АПРИЛА ЈОШ ЈЕФТИНИЈЕ: Снижавају се цене роминга, споразум ће бити потписан у Београду
Један од њих је и фирма, који је заједно са својим другарима основао Марко Николић из Београда.
- Покренули смо посао 2017. године када смо победили на једном од такмичења и од тада развијамо причу. Током 2018. године имали смо доста пројеката. Правимо 3Д сајтове, у облику виртуелне стварности, са занимљивим интеракцијама. Сарађивали смо већ са Археолошким парком Виминацијум, фудбалским клубом Црвена звезда и многим хотелима - каже Николић.
Највећи напредак очекује се у трећој години стартапа, па се из Футуринга надају да ће пословање проширити и на светско тржиште.
Занимљиво је да је 77 одсто испитаних стартапова у овом истраживању регистровано у Србији, а око 70 одсто долази из Београда. Највише се баве гејмингом, Биг датом и аналитиком, те паметним градовима. Више од три четвртине њих већ има свој производ и продаје најчешће Америци, 37 одсто, и Европи 26 одсто.
Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета, каже да су код истраживања пословања стартапа и ИТ индустрије реалне бројке увек више. Много људи није пријављено да ради у Србији, па кад дижу зарађене паре на банкоматима, то се рачуна као туристичка потрошња.
ДРУГА СИЛА ПО РЕДУ: Русија престигла Саудијску Арабију по количини извађене нафте
- Због тога је број о привученим инвестицијама реално много већи. Са нашим стартапом је као и са пољопривредом. Највећи проценат нам одлази на примарну производњу, која се најмање плаћа. Мало је оних који сами производе свој производ и таквог га извозе. У том смеру у будућности треба да идемо. То је право предузетништво, култура креирања сопствених производа је много комплекснија од најамног рада за странце - изјавио је Варагић. Додаје и да су досадашња искуства показала да држава треба што мање да се меша у ову индустрију. Иначе, развити потпуно нову идеју није лако, јер треба прво видети да ли је производ потребан, а онда уложити много вештине и знања да се убеде људи како им је тај производ потребан. Сигурнији је пут развијати нешто већ популарно. Варагић сматра да је пожељно комбиновати и различите привредне гране, које нису једнако развијене. Када се, како каже, ИТ сектор који је високо развијен, појави у пољопривреди или рецимо текстилној индустрији, које су код нас најниже развијене, добијају се одлични резултати.
Иначе, Стартуп Геноме се бави анализом хиљада стартапова широм света. Подаци се користе за упоредну анализу и да укажу на снаге и слабости постојећих стартап екосистема. Учинак екосистема разлаже се на факторе као што су искуство, финансирање, повезаност и сличне на које се директно може утицати, он заправо даје веома битне информације за све оне који имају неки интерес у развоју одређеног екосистема.
Све ово за циљ има подршку напредним градовима да убрзају развој својих стартап сцена. Истраживања које Стартуп Геноме спроводи важе за најопсежнија истраживања о стартаповима на свету.