ХРВАТСКА ЕКОНОМИЈА ТОНЕ СВЕ ДУБЉЕ Најгори су од свих земаља ЕУ - њихови стручњаци у чуду!
Најмање су кризу осетили запослени у Мађарској.
Иако национална статистика упућује на континуирани раст плата, упркос пандемији, подаци Еуростата показују супротно: међу земљама ЕУ, плате запослених у Хрватској највише су пале. Разлика у дохотку запослених пре и после кризе износи око 11 одсто, али захваљујући Владиним мерама, тај је минус ипак преполовљен па износи мало више од пет одсто.
Опрез! Овога се плаши свака жена! Не игноришите симптоме упорне Ешерихије
ОНИ СУ ПРАВИ ТИХИ ХЕРОЈИ ПАНДЕМИЈЕ: Српски рудари даноноћно раде да би било довољно електричне енергије (ФОТО)
ВАЖНО ЗА ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА РАДНИКА У СРБИЈИ: До фебруара без отказа?
Најмање су кризу осетили запослени у Мађарској, са падом примања од око један одсто, па се влада те земље није посебно ни ангажиовала око тог питања. У већини земаља шеме за очување радних места су значајно допринеле смањењу пада доходака запослених.
Утицај кризе је врло неравномерно распрострањен међу чланицама, наводи Еуростат, при чему је највише погођен најрањивији део радне популације, радници с ниским примањима су знатно погођенији од оних с високим примањима.
Подаци Еуростата који упућују на то да су примања запослених у Хрватској највише пала, чини се, помало су изненадили и економисте. Стога, Данијел Нестић са Економског института и Ива Томић, главни економиста ХУП-а, оцењују како није реч о редовној статистици већ се показатељи Еуростата темеље на анкети и резултат су неке експерименталне анализе или симулације. У објави Еуростата, каже Томић, наводи се како су "различите шеме накнада плате ублажиле губитак дохотка на минус од око два посто на нивоу ЕУ. У 15-ак земаља смањење плата је након узимања у обзир ових шема преполовљен. То је највише приметно у земљама попут Хрватске, Француске, Аустрије, Словачке и Холандије".
- С друге стране, релевантна статистика хрватског тржишта рада не показује ни значајан пад запослености, односно повећање незапослености, ни значајно смањење плата па се то донекле коси с овим налазима. Примера ради, у другом тромесечју 2020, у периоду за који је рађена ова анализа, просечна месечна бруто плата по запосленом у РХ износила је 9.123 куне, што је у односу на друго тромесечје претходне године номинално више за један одсто, а реално за 1,3 одсто - наводи Томић и додаје, како у раздобљу од јануара до јуна ове године, у односу на исто раздобље претходне године, број укупно запослених је пао је за 0,8 одсто, а у другом тромесечју 2020. у односу на друго тромесечје 2019. за 2,2 одсто. За укупну слику, закључује, требаће ипак дубља анализа.
Али ни национални показатељи не упућују на једнозначан закључак. С једне стране, истиче Нестић, подаци Еуростата су у контрадикцији с осталим расположивим подацима у Хрватској, као што су фискални рачун и потрошња у трговини на мало.
Да су дохоци пали више од 10 одсто, то би се сигурно више одразило на потрошњи. Истодвремено, пад БДП-а од око девет посто сугеришеа да је морало доћи и до пада масе примања радника. Стога је могуће да Еуростатова симулација обухвата и неке нетипичне облике рада, или да број одрађених сати значајно смањен у односу на време пре кризе.