Гарантована пензија од 1.000 динара по години стажа

Хрватску очекује реформа пензионог система. Јавност, а поготово старији грађани и они којима се пензија ближи, очекују од власти у Загребу да регулише постојеће законске регулативе везане за пензиони систем. 

Тренутна гарантована пензија је 63 куне (око 1.000 динара) по години стажа са платама испод 75 одсто просечне зараде, али када је реч о превременој пензији износ је знатно мањи, преноси вечерњи.хр

За две недеље хрватска влада би требало да усагласи коначан предлог пензионе реформе.

Слично као и раднички минималац, Хрватска годинама регулише најнижи износ пензије. Од првог јула ове године вредност најниже пензије за једну годину пензионог стажа озноси 63 куне, што значи да неко са минималних 15 година година стажа и 65 година живота може да добије пензију од 954 куне (око 15.000 динара).

Хрватска држава, са друге стране раднику које ове године оде у старосну пензију са 32 године стажа гарантује пензију од 2.035 куна (око 32.000 динара).

Коначни износ пензије може бити и већи јер на њену висину, наравно, утиче и висина плате током радног века. Данијел Нестић, аналитичар Економског института, наводи да би свима који су зарађивали мање од 75 одсто просечне зараде у држави – тренутно мање од 4700 куна (74.500 динара)  – пензије биле ниже да не постоји њен загарантовани износ. Треба напоменути да се вредност најниже пензије примењује само на раднике који одлазе у пуну старосну пензију, док се превременим пензионерима пензија умањује до 20 одсто.

Инвалидске пензије се такође одређују према другим правилима.

Према последњим познатим подацима Хрватског државног завода за статистику, 38 одсто запослених у правном сектору  односно 364 хиљаде људи зарађивало је у марту 2017. мање од 4500 куна (71.000 динара) нето. Том броју, наводи вечерњи.хр, треба узети у обзир већину од 230 хиљада људи који се баве занатством, слободним професијама и пољопривредом који су углавном пријављени на минималну зараду. Све у свему, уз 250 хиљада повлашћених пензионера, Хрватска има и готово 600.000 пензија које нису у целости покривене уплатама доприноса.

Због тога, пензија особе која је цели радни век била пријављена на минималну зараду, биће иста као и пензија особе која зарађује (и плаћа доприносе) око 4000 (око 63.000 динара) или 4700 куна (око 74.000 динара) нето.

Проблем настаје са осигураницима које иду у превремену пензију. Они, преноси вечерњи.хр, имају двоструки проблем.

Први представља неисплата 27 одсто додатка на део њихове старосне пензије, о чему је у хрватској јавности доста било речи. Други је проблем што се на осигуранике превремене пензије примењује другачија формула при одређивању најниже пензије и по њој осигураници који намеравају да оду у превремну пензију, а који имају мање зараде, прођу знатно неповољније.

Хрватска је прописала да се ових 63 куне по години стажа признаје у пуном износу само до 2002. године и почетка реформе, а након тога на њима се примењује коефицијент 0,75 у складу са уплатама. Разлику је требало да покрије принос за превремну пензију, али то није случај.

У Хрватској и даље трају полемике на ову тему, а власти у Загребу и даље расправљају како би до дошло до корекција у пензионом систему.