ВИСОКЕ ЦЕНЕ СТРУЈЕ ГЛЕДАЋЕМО ГОДИНАМА? Паника и у земљама региона, Европи прети КАТАКЛИЗМА
Ако је судити по ситуацији на тржишту последњих дана и нових истороијских рекорда цена струје и природног гаса на европским берзама, јасно је да ће наш регион и земље старог континента папрено плаћати електричну енергију током јесени и зиме и да цена по мегавату неће бити нижа од 700 евра.
Тако бар тврде стручњаци, који наводе да се за четврти квартал на Балкану не може купити за мање од 650 евра за мегават али и да постоје индиције да ту није крај јер ситуација у Француској али и другим државама наговештава "катаклизму" јер се месечни уговори од новембра до фебруара склапају тако да се за мегават издваја и више од 1000 евра.
ЕВРОПУ ЧЕКА ЕКСТРЕМНО ТЕШКА ЗИМА: Једна земља ће бити посебно погођена, најављен тотални КОЛАПС
Момировић: Последњи дан марта биће уједно и последњи дан када причамо о Обилазници око Београда као грађевинском пројекту
"РУСИЈА СВЕ БОГАТИЈА, ЕВРОПА СВЕ СИРОМАШНИЈА" Орбан за разлозима о укидању санкција - "спасићемо народ преполовићемо цене"
Да је то много показују и подаци од пре само месец дана, тачније 23. августа, када су Французи на својој берзи за мегават издвајали 612 евра док су у исто време Турци и Шпанци имали неколико пута нижу цену односно око 190 евра.
Сва та ситуација није наивна и у великој мери условљена је енормном ценом гаса али и регулативом по којој се у Европи обранучава цена мегавата на јединственој берзи електричне енергије. Та цена, по актуелним правилима се формира на основу маргиналних трошкова најскупље електране, што је у актуелној ситуацији због рата у Украјини, везано за оне киловате који се производе у погонима који користе гас.
Пошто је цена гаса од марта месеца ове године "отишао у небо", у једном тренутку плаћало се и 3600 долара за 1.000 кубика, дошло је до енормног повећања коштања киловата.
Да је то "надувавање" енормно показују и подаци по којима је до 2021. све више од 75-100 евра за мегават на европском тржишту било скупо, а на регионалном пак од 50-75 евра. Када је реч о гасу, овај енергент је од средине 2021, закључно са мартом ове године, са 426 отишао у једном тренутку и на 3.660 долара или невероватних 700 посто.
Србија додуше није била у том "кошу" за две трећине својих количина плавог енергента, које је плаћала 230 долара за 1.000 кубика али за ону једну трећину морала је да издваја новац по тржишним параметрима.
Пошто сукоб Русије и Украјине не наговештава смиривање све је извесније да неће доћи до смиривања цена гаса, што аутоматски значи и струје.
На такав сценарио, поред политичара, упозоравају и стручњаци који наводе да цене струје у Европи али ни на Балкану, које се за наш регон тренутно за четврти квартал не могу набавити за мање од 660 евра по мегавату, неће бити ниже у оваквој ситуацији.
- Једино прекидање рата у Украјини или одлука Немачке да увози гас на оба гасовода Северни ток 1 и 2 могли да оборе цену струје драстично,али не и да је врате на старо. Ако Немачка, која доминантно утиче на цене струје на европским тржиштима, настави путем којим је кренула, а то је престанак коришћења руског гаса, високе цене енергије ће потрајати неколико година - изјавио је недавно Дејан Стојчевски, технички директор SEEPEX-a за портал Балкан Греен Energy News.
Слично мишљење има и стручњак за енергетику Милош Здравковић али додаје и да би можда измена европске регулативе за обрачун на тржишту могла донекле да смири стампедо цена електричне енергије.
- Цена струје се на јединственом европском тржишту формира на основу маргиналних трошкова најскупље електране која треба да задовољи пројектоване потребе за 24 сата рада односно 365 дана у години. У оваквим условима то је јасно да се ради о гасним електранама које у Европи производе само 20 посто струје а доминантно утичу по оваквом систему на њену цену.Разлог за то је што је гас од новембра прошле године нагло скочио а свој зенит у поскупљењу доживео у марту ове године када се за 1000 кубика плаћало и 3.500 долара. Та цена је онда конвертована и у цену струје која се у то време плаћала за мегават од 800 до 900 долара - објашњава Здравковић.
Он додаје да због тога се у Европи озбиљно размишља да се промени регулатива обрачуна електричне енергије.
- Те промене неће бити у наредних пет - шест месеци јер је за те измене потребно време. Ако до њих дође оне треба да иду у правцу да се тржишна цена не базира доминантно на струји која је произведена из гаса, која је најскупља у овим условима. То је апсурдно јер се у Европи произведе 60 одсто електричне енергије из термоелектрана и нуклеарки, по цени од 50 долара за мегават, из ОИЕ за 70 долара и то се анулира на тржишту са оних 20 одсто који се произведу из гаса и то 500 долара по мегавату. Ако такве параметре промене могло би у будућности да се десе неки нови ветрови, али у наредних пет шест месеци не треба очекивати смиривање цене струје. Мислим да цене струје могу да оду у небо ако Европа остане без руског гаса - каже Здравковић.