За омиљену српску посластицу морате дати и до 2.000 динара: Никад скупљи слатки ужитак!
У 2019. години, према подацима Републичког завода за статистику, Србија је располагала са 977.000 кошница, што је за седам одсто више него 2018. године.
Цена меда драстично је скочила у односу на прошлу годину, па пчелари багремов мед продају за 1.000 до 1.200 динара, док је прошле године коштао око 900. У радњама је и дупло скупљи. Килограм овог меда у трговинским ланцима сада се продаје и за више од 2.000 динара.
Купци најчешће немају потпун утисак о високој цени ове посластице, јер је у трговинским ланцима тешко пронаћи тегле од килограма, углавном се мед пакује у амбалажу од 720, 450, 380, па чак и од 250 грама. А по правилу је најскупљи онај у најмањем паковању.
ПАЖЊА! Ако гајите ово поврће у великом сте проблему: Прописи се мењају, велика промена доноси и додатни трошак
ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА И ЗА ФИЛЕТИМА! Зацрвенеле се паприке у српским селима - велика улагања, али и одлична зарада
Задњи час за проналазак смештаја: Станови за студенте све скупљи - откривамо како да прођете што боље и јефтиније
- Цена за килограм багремовог меда се у радњама креће од 1.499 до 1.899 динара. Код пчелара на кућном прагу цена је од 1.000 до 1.200 динара, за сунцокретов мед од 600 до 1.000 динара, липов мед кошта од 1.000 до 1.500 динара, а ливадски од 1.000 до 1.500 динара - наводи Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
Добра вест за потрошаче требало би да буде уверавање из Савеза пчеларских организација Србије да до пролећа неће бити додатних поскупљења. Фебруарски мразеви, а затим и суша смањили су производњу меда у Србији, откупна цена је порасла, па је он сада скупљи и у малопродаји. Због лоших приноса и несташице, цена меда на светском тржишту прошле године драстично је скочила што су пчелари искористили, па су сада све залихе исцрпљене.
- Главни разлог је недостатак меда на тржишту услед лоше пчеларске сезоне, затим извоз свих произведених количина багремовог меда због високих цена на светском тржишту које пчеларима одговарају, као и јаче сузбијање фалсификата меда од стране надлежних- објашњава Живадиновић.
Почетком године пчелари су упозоравали да је мраз оштетио прво цветање багрема, тако да је на југу и југозападу Србије практично на око 20 одсто територије, принос багремовог меда упола мањи од вишегодишњег просека. Слаб је принос и липовог и ливадског, а најбоља сезона је за сунцокретов мед, за који пчелари тврде да је, такође квалитетан, али га потрошачи на домаћем и страном тржишту слабо траже.
Пчелари тврде да висока цена меда њима не доноси већу зараду, јер су приноси били толико симболични да никаква цена не може да покрије све оне трошкове који су константни, а у лошим годинама чак и много већи него у добрим, пошто пчелари морају да дохрањују пчеле и да селе кошнице на већи број паша.
Србија је прошле године произвела 6.838 тона меда, од којих је 2.701 тону у вредности 13,09 милиона евра извезла. Количина меда продатог у иностранству већа је за 46 одсто у односу на 2019. годину. Према подацима Привредне коморе Србије, највише се извозио за Италију, Норвешку и Немачку. Истовремено и увоз меда је растао, за разлику од претходних година, па је у Србију прошле године стигло 548 тона меда из Молдавије, Украјине, Грчке и Новог Зеланда.
Из Удружења ПКС за сточарство и прераду сточарских производа указали су да све већа потражња меда отвара велике могућности за озбиљнији развој пчеларства у Србији која располаже природним ресурсима за развоја те пољопривредне гране. Према Уредби о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2021. години за све пчеларе одређени су подстицаји у износу од 800 динара по кошници.
Према подацима Управе за ветерину, до сада је регистровано 90 објеката за паковање меда у Србији. Регистровано је и седам објеката за извоз меда у Европску унију.
У 2019. години, према подацима Републичког завода за статистику, Србија је располагала са 977.000 кошница, што је за седам одсто више него 2018. године.