Зашто једемо црни лук из Перуа и парадајз из Буркине Фасо?
Србија годишње увезе 400 тона белог лука, црног лука 10.000, а кромпира 40.000 тона. Бели лук увозимо из Кине, црни из Перуа, парадајз из Буркине Фасо.
Чини се да земља која је некада тврдила да може да храни пола Европе, данас не може да храни ни саму себе. Ниским ценама производа из увоза "угушена" је домаћа производња. Поред субвенција, потребна је и промоција квалитета домаћих производа, кажу стручњаци.
За пасуљ годишње платимо 9,5 милиона евра, кромпир седам милиона, а купус 30 милиона евра.
Агроекономиста Милан Простран каже да се и сам изненади када у продавницама и на пијацама види одакле све увозимо воће и поврће.
Напомиње да су некада увођене мере којима се ограничавао увоз, како би се заштитила домаћа производања. Међутим, од 2000. године променило се много тога, пре свега због евроинтеграција.
- Србија је потписала велики број споразума о слободној трговини, пре свега 2008. са ЕУ, затим са Цефтом и низ билатералних споразума. Превише смо журили да своје тржиште ослободимо ослањајући се на обећања да ћемо до 2016. постати пуноправна чланица ЕУ - указује Простран.
С друге стране, изгубили смо и велике произвођаче и велике прерађиваче.
Проблем је, тврди Простран, и то што смо "помало постали помодари" јер желимо да нам је неко воће и поврће доступно током целе године.
ТАРА ЈЕ 2 ГОДИНЕ ЖИВЕЛА СА ДЕЧКОМ, А ПОСЛЕ РАСКИДА МОРАЛА МУ ЈЕ ПЛАТИТИ 15.000 €: Адвокат открива да ли и у Србији ванбрачни партнер има право НА ПОДЕЛУ ИМОВИНЕ
Каква нас будућност плаћања очекује? Тренд кеша одлази у историју, настаће прави БУМ на тржишту
Летовање сте можда већ платили, али ту НИЈЕ КРАЈ: На овај трошак нисте рачунали, а износи НЕКОЛИКО СТОТИНА ЕВРА
Како се осваја тржиште
Поставља се, међутим, питање зашто увозимо бели и црни лук, пасуљ и кромпир.
Да би освојили тржиште, страни произвођачи не маре за трошкове транспорта, већ ниском ценом гуше домаће производње. Простран напомиње да је ипак тешко доказиво да неко користи дампинг цене за освајање тржишта.
Домаћи произвођачи су доведени у ситуцију да се боре за тржиште са производима увезеним из земаља где је пољопривредна производња високо субвенционисана.
- У буџету Европске уније од 2014–2012. од 930 милијарди евра за пољопривреду је издвојено 408 милијарди, дакле више од 40 одсто. Друго, они су раније били усмерени према руском тржишту, а са увођењем ембарага они траже друга тржишта и нама сада то нуде по много нижој цени. Код нас је конкурентност произвођача ниска - каже Простран.
Потребно је одређено време да би купци схватили да су домаћи производи квалитетнији. Пример за то је свиња мангулица.
- Почели смо да гајимо продуктивније беле расе, у народу познате као 'најлонке'. Али, онда се неко ипак сетио да је та мангулица здравија и квалитетнија и сада је у току процес повратка мангулице - наводи Простран.
Квалитет нађе пут до купаца
Пример породице Каначки из села Сакуле у Банату доказ је да квалитет нађе пут до купаца.
Када су пре две и по деценије почели да производе бели лук као и сви мали произвођачи из села, ноћу би кретали у Београд на Каленић пијацу да би га продавали. Сада им је много
лакше јер имају своје познате купце:
- Сада нам долазе кући, од пре десет година је тако и пола продамо за конзум, а пола продамо за семе - каже Весна Каначки.
Са четири хектара, Каначки очекују око седам тона белог лука који је, како кажу, одличног квалитета и зато се не плаше конкуренције из увоза. Знају и цену испод којег га неће продавати:
- Домаћем не може сигурно да парира лук из увоза, а цена зависи од понуде и потражње. Ми не можемо на то утицати, али тражићемо добру цену, јер знамо какав квалитет нудимо. Ове године очекујемо два евра по килограму и то је добра цена која покрива наше трошкове - објашњава Ивана Каначки.
ПОЛИЦАЈЦУ БАНКОМАТ ГРЕШКОМ ИЗБАЦИО ТУЂИХ 300 ЕВРА, а онда је он урадио нешто што би мало ко урадио!
Прослава пунолетства у Србији кошта и невероватних СЕДАМ ХИЉАДА ЕВРА!
Родитељи и студенти - спремите кеш: Цене станова за издавање РАСТУ, али има и ЦАКА ЗА УШТЕДУ
Сваке године су имали проблема да обезбеде раднике за вађење белог лука и зато су одлучили да купе вадилицу која за осам сати може да извади лук са једног хектара. Ова инвестиција их је коштала 15.000 евра, али им је на њиви сад много лакше.
Захваљујући новој машини Каначки сад лук могу да ваде у пуној зрелости и зато је плод много квалитетнији и има лепу белу боју. Док не дођу нови купци, краси двориште ове вредне породице у Сакулама.
Потребна подршка и купаца и државе
Милан Простран истиче да је он међу онима који промовишу принцип "купујмо домаће".
Међутим, промоцијом домаћих производа морају да се баве сви – од врха државе до произвођача. Наводи пример председника Емануела Макрона, који се у свакој прилици труди да промовише француски багет, сиреве, вино.
- Ако ми сами не промовишемо домаћу производњу, ако је ми сами не подржимо из аграрног буџета Републике Србије, нема нама среће ако се ослањамо само на неке фондове - упозорава Простран.
Неопходно је и боље уредити систем заштите усева, пре свега систем заштите од града.
Поред тога, потребно је и да пољопривредници осигуравају летину, али под повољнијим условима. Држава премије осигурања тренутно субвенционише са 50 одсто, док ЕУ фармере субвенционише са више од 80 одсто.
Споразуме о слободној трговини које смо склопили у протеклом периоду не можемо да мењамо, признаје Простран, али напомиње да можемо да мењамо приступ подстицању и промовисању домаће производње.