Десет најгорих тренутака људске историје
Људска историја је изнедрила много лепих ствари на које смо као људска бића поносни и у којима сваки дан уживамо али нажалост, постоји и тамна страна ове историје. То су догађаји које треба да запамтимо да бисмо избегли њихово понављање! Следе десет најгорих тренутака људске историје, у којима је човек доказао да може са потпуним презиром да се опходи према остатку људског рода.
10 – Сексуални злочини римокатоличке цркве
Сексуално злостављање невиних и наивних од стране особа на власти није ништа ново у људској историји али оно што чини овај пример посебним гнусним је чињеница да је до злостављања дошло под будним оком најмоћније хришћанске организације на свету. Силовање и злостављање деце је, према заједничком мишљењу, најгори и најпрезренији грех (и кривично дело) које особа може да почини управо зато што не постоји изговор за то! Ако додате на то и грех хомосексуалности (ово пре свега помињемо у смислу хришћанства), то онда ствара немогућу ситуацију у којој се једно дете може наћи. Свештеници би ове грехе требало боље да разумеју од већине људи и зато с правом постављамо питање: "Како је за име Бога ово могло да се деси?" Крајња увреда је било то што је црква дуго заташкавала ове догађаје, да би одржала имиџ хришћанства.
9 – Велика кинеска глад
Од 1958. до 1962. године Кина је доживела велику глад која је убила најмање 45 милиона људи. Генерално постоје два узрока за тај догађај: природне катастрофе и комунистичка политика Мао Цедунга. Мао је дефинисао овај период своје владавине као "Велики скок напред" током којег је настојао да реализује економске и друштвене промене које су имале велике последице по кинеско друштво. Мао је намеравао да окрене Кину од земље аграрне привреде у модерног, урбанизованог и индустријског гиганта. У том периоду прилагођавања, Жута река је поплавила 1959. године што је довело до смрти или учинило да умре од глади 2 милиона Кинеза. Следеће године, 60 % пољопривредног земљишта Кине су погодиле суше. Глад се завршила тек када се време побољшало током 1962. године али до тада је 5% кинеске популације умрло од глади, последице дављења или су једноставно убијени.
8 – Принудно изумирање врста
Еколози се слажу да Земља данас доживљава масовно изумирање. То се свакако догодило много пута у прошлости. Комета је убила диносаурусе и, поред тога, верује се да је могућа експлозија гама зрака из свемира крива за нестанак око 90% морских врсти и око 70% копнених врсти што је у праисторији познато као Пермитријас изумирање. Оно што се догађа са биљним и животињским врстама у периоду савременог човека бледи у сенци ова два догађаја а ипак човечанство уопште ради ужасно мало да би очувало критично угрожене врсте. И док се мањина труди да очува врсте попут: сибирских тигрова, црних носорога, горила и много других величанствених животиња, људи не престају да лове ове угрожене врсте! А зашто то раде? Па, већина то ради за новац али је немали број оних који то раде због сексуалног задовољења!
7 – Фанатични тероризам
Акти терора као што су: бомбашки напади, отмице и масовна убиства најчеће су карактеристике фанатичног тероризма. Учестали терористички акти, попут оног 11. септембра против Сједињених Држава, разбудили су успавани свет о катастрофалним последицама ове појаве. После тога, напади на америчку инфраструктуру али и остале државе постали су учесталији. Жртве су углавном деца и ненаоружани цивили. Њихов број је по неколико хиљада и он нажалост стално расте.
6 – Режим Црвених Кмера
Црвени Кмери били су чланови Комунистичке партије Кампучије који су током 4-годишње владавине терора од 1975. до 1979. године потпуно уништили Камбоџу-економски, политички и демографски. Они су искористили хаос након рата у Вијетнаму да збаце републиканску Владу и поставе свог вођу, који је себе именовао Пол Пот, и уведу "аграрни социјализам". То је у стварности било приморано измештање сваког грађанина Камбоџе из градова на фарме, где су били приморани да се баве пољопривредом без обзира на то да ли нешто знају о пољопривреди или су довољно здрави за тај посао. Они су често умирали од глади, били тучени до смрти, радили до смрти и били мучени до смрти. Свако ко се сматрао "интелектуалцем" је одмах убијан, ради заштите режима. Свако ко је носио наочаре сматран је интелектуалцем. Ти људи су одвођени на стратишта и убијани мачетама. Свака књига која се могла наћи у земљи је спаљена као и сав новац. Све банке, па чак и болнице су затворене. Грађани нису добијали више од две чиније супе од пиринча дневно. Све религија су биле забрањене а верници су били мета убиства, укључујући ту будисте, хришћане и муслимане. Број погинулих под овим режимом се не може тачно израчунати, међутим најпоузданија процена је од 2,5 до 3 милиона убијених. То је негде око 21% становника Камбоџе.
5 – Први светски рат
Један од само два рата који су доспели на ову листу, због невероватне брзине којом су непријатељства ескалирала у светски рат 1914. године. Скоро сваки народ у Европи је имао споразум са неком другом нацијом а ови уговори су се сводили на исту ствар: ако вас неко нападне, ту смо за вас. Свакако, сви се можемо сложимо да је рат оличење људске глупости и када је реч о ратовима, Први светски рат може бити непремостив пример идиотизма. Око 15 милиона војника и цивила је умрло, осим ако не рачунамо и број умрлих од шпанског грипа, која је и сама директна последица рата. То ставља процену на око 65 милиона.
4 – Црна смрт
Не постоји један кривац за избијање куге 1346. године али цела Европа се генерално може снажно критиковати због свог примитивног веровања у вештице. Јер је лов на вештице постојао због великог страха од ђавола. Због тога су и мачке убијане на стотине хиљада јер се мислило да су вештичији “сарадници”, без којих ниједна вештица није могла адекватно да баци чини. Без мачака број пацова је достигао астрономске цифре и како заражене пацове који су долазили са разних бродова није имао ко да лови, тако је епидемија куге имала све услове да завије целу Европу у црно. А поред општег стања хигијене у Европи тога времена то и није било тешко. Данас, топла купка и сапун су довољни да униште бактерију. Без третирања, куга је један од три познате болести са смртношћу од 100%. На крају, Божији гнев одређен као узрок куге а сви не-хришћани су били криви, понајвише Јевреји.
3 – Холодомор
Холодомор је украјинска реч која значи “убијање изгладњивањем”. Тај термин описује геноцид Јосифа Стаљина принудним гладовањем Украјинаца од 1932. до 1933. године. Начин на који га је Стаљин присилио на украјински народ, отворен је за дискусију али већина историчара се слажу да је он знао шта се дешава у Украјини и одбио да пружи олакшање било које врсте, чак је и наредио да пошиљке хране буду преусмераване из Украјине а оно мало храна што је остала у народу је конфисковано, некад и насилно. Број умрлих је најтужније сведочанство овог догађаја с обзиром да записи нису добро одржавани током глади, па се број жртава креће од 1,8 до 12 милиона.
2 – Други светски рат
За овај рат се може кривити углавном један човек, Адолф Хитлер. Када је пропао покушај да сруши владу 1923. године завршио је у затвору. Док је служио казну од 8 месеци, написао је “Меин Кампф” у којој за апсолутно све лоше што се догодило у Немачкој криви Јевреје, све Јевреје свуда на Земљи. Неколико година касније, Хитлер је кренуо да испуњава своје обећање да обезбеди "животни простор" за немачки народ, и извршио је инвазију на Пољску. Тиме је започео Други светски рат. Најозлоглашенији аспект рата ће заувек остати холокауст. Убијено је 1,1 милион Јевреја у Аушвицу, од 700.000 до 800.000 у Треблинки, 600.000 у Белзецу, 360.000 у Мајданеку, 320.000 у Челмну и 250.000 у Собибору и то само зато што су били Јевреји.
1 – Крсташки ратови
Крсташки ратови које су водили хришћани и муслимани са јасним циљем истребљења супротне религије заједно са свим њеним следбеницима, само да би прославили Бога, остају најмрачнији тренутак у историји свих религија. Под претпоставком да постоји Бог, крсташки ратови нису Његова кривица. Они остају кривица човечанства из два разлога: прво, одбијање да се толеришу разлике; и друго, активно уживање у повређивању, посебно других људи, јер они најбоље могу да изразе своје неслагање са таквим поступцима. Како се смењивала контрола над Јерусалимом, који је био крајни циљ тих ратова, ненаоружани цивили су страдали нарочито након првих неколико крсташких похода. После сваке борбе за Свету Земљу живот је губило више стотина хиљада људи а све у име једног или другог Бога. Ови ратови су трајали годинама. С обзиром на број људи у свету тог доба, цифре погинулих и убијених људи су астрономске. Међутим, људи и дан данас убијају у име Бога и религије. То што у обе свете књиге пише “Воли своје непријатеље” изгледа да никога не занима!
(Листверсе)