Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

10 најлепших стихова нашег “Плавог чуперка” (ВИДЕО)

10.02.2015. 11:01
Пише:
Србија Данас
Miroslav Antić
Мирослав Антић / Извор: Фото: Facebook/Miroslav Мика Антиц

Мирослав Мика Антић је један од набољих српских песника, а био је и редитељ, новинар и сликар. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Али о њему најбоље говори сам Антић.

"Рођен сам 1932. године у северном Банату, у селу Мокрину, где сам ишао и у основну школу. У гимназију сам ишао у Кикинди и Панчеву, а студирао у Београду. Живим у Новом Саду. То је чиста моја биографија. У ствари, ја свима кажем да праву биографију, онакву какву бих желео, још немам, и поред толико књига које сам написао, слика које сам излагао, филмова које сам снимио, драмских текстова, репортажа у новинама... Сваког јутра пожелим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако никоме другом, бар ђацима у школи, јер они, нажалост, морају да уче и живот писца.

Ја бих био најгори ђак, јер ни свој живот нисам научио. А радио сам свашта. Био зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни редитељ, бавио се водоводом и канализацијом, радио компресорима, обрађивао дрво, умем да направим кров, глумио у једном луткарском позоришту, чак и правио лутке, водио телевизијске емисије, био конферансије...

Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много разних живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми "Ин мемориам". И у свим осталим својим песмама." Ово су његови најлепши стихови:

"Ако ти јаве: умро сам а био сам ти драг, можда ће и у теби одједном нешто посивети."

Бесмртна песма

"Поделићу са тобом све болести и сва здравља. Заволи моју прилику што се тетура низ дан. Сутра нас могу срести понори ил' узглавља. Свеједно.. лепо је немати план."

Босонога песма

"Знам, мора бити да је тако: никад се нисмо срели нас двоје, мада се тражимо подједнако због среће њене и среће моје."

Песма за нас двоје

"Горели смо, а нисмо постали пепео сиви од којег бујају жита и обале у цвету. И увек смо били живи, па ипак: друкчије живи од свих других живих на овом луцкастом свету."

Објашњење

"Важно је, можда, и то да знамо: човек је жељен тек ако жели - И ако себе целога дамо, тек тада и можемо бити цели."

Опомена

"Увек се бива леп на почетку, помало добар, помало тужан... Увек се бива на овом свету на крају туђ, на крају ружан..."

Разгледница

"Понекад тако себе дамо за очи једва упознате. И на растанку ћутимо само и не тражимо да нас врате. "

Цртежи

"И кад се умориш горко, и трне у теби вече, дивно је свој јастук надом залити и обојити."

Успаванка

"Хоћу уз мене да се свијеш, кораке моје да ухватиш, па са мном бол и смех да пијеш и да не желиш да се вратиш."

Сенка

"Усне су да се нешто шапне у једно устрептало вече. Усне су да звезда на њих капне и да те први пољубац после целог живота помало пече. Усне једино зато постоје да с неким поделиш нешто своје."

Усне