500 људи без кућног броја

Београд-саобраћај / Извор: Профимедиа

БЕОГРАД - Како показују најновији подаци Министарства за рад и социјална питања, на адресе центара за социјални рад за првих осам месеци, од кад су донета подзаконска акта, пријавила се 471 особа без сталне улице и броја.

Међу њима је било не само оних који немају пребивалиште и личну карту већ и подстанара које станодавци одбијају да пријаве, људи истерани из кућа и одјављених са старих адреса, штићеника домова за незбринуту децу која су навршила 18 година.

На адресу нишког центра прошле године се пријавила једна породица са петоро деце, али и ванбрачни пар где су се родитељи одрекли сина, па су одбили да пријаве њега и његову жену на своју адресу. На центре се пријављују и људи којима сродник или старатељ премине, не оставивши им документацију о власништву, а наследник нема пара за оставинску расправу.

Због ових и сличних разлога, на недавном стручном скупу у Врњачкој Бањи, центри су тражили преко ресорног министра Александра Вулина да се ови послови, баш као и предвиђено пружање бесплатне правне помоћи, измести на локалне самоуправе, пишу "Вечерње новости".

Тада би се на општинске адресе пријављивали и "правно невидљиви", чији број, кад се упореде прошлогодишњи подаци УНХЦР и овогодишњи "Праксиса" опада. Лане је бројка досезала 8.500 од чега око 1.500 уопште није било уписано у матичне књиге, док остали нису имали личну карту, ни право на држављанство, име или посао. Процене су да је сада око 4.200 људи без личне карте и око 1.000 неуписаних у матичне књиге.

"Међу њима је више деце него одраслих. Немају здравствену заштиту, не могу да се упишу у средњу школу, немају право на дечији додатак и социјалну заштиту. Одрасли не могу да се запосле, наследе или стекну имовину. Од почетка године покренули смо 250 поступака за упис у матичне књиге рођених", каже Милан Радојев из "Праксиса".