Алтернативним санкцијама држава уштедела 130 милиона динара
БЕОГРАД - Систем извршења алтернативних санкција, који поред осталог обухвата рад у јавном интересу и кућни затвор, током протекле две године донео је уштеде од око 130 милиона динара буџету Србије, као и растерећење од пренатрпаности српских затвора.
У Министарству правде најављују јачање тог система кроз грањање мреже канцеларија за извршење алтернативних санкција којих у Србији тренутно има 17.
Планирано је да се до краја ове године отвори још осам канцеларија у седиштима виших судова и тиме покрије територија свих 25 виших судова у земљи.
Министарство правде ће до краја 2014. године отворити канцеларије и у Јагодини, Зајечару, Краљеву, Крушевцу, Неготину, Новом Пазару, Врању и Пироту.
Апел ресорног министарства је да представници локалних самоуправа активирају њихова јавна предузећа и потпишу уговоре са Управом за извршење кривничних санкција како би се што већи број осуђених лица за лакша кривична дела или прекршаје упућивала на рад у јавном интересу, али и да се судије опредељују управо за овај вид кажњавања кад и где год је то могуће.
Министар правде Никола Селаковић рекао је да су резултати рада Канцеларија преко којих се извршавају алтернативне санкције већ видљиви.
"У поређењу са истим периодом лане, ми смо у овој години захваљујући примени алтернативних санкција, за 80 посто смањили број казни затвора до три месеца", рекао је министар.
То, како је навео, значи да је 80 одсто осуђеника на казне затвора до три месеца у овој години упућено да алтернативним путем извршавају своју санкцију.
Када су у питању лица са казнама од три до шест месеци затвора, њихов број је смањен за 60 одсто, а са казнама затвора од шест месеци до годину дана за 46 посто.
"То су заиста видљиви ефекти, на првом месту у нашем будзету. За ове две године, ми смо успели да уштедимо преко 130 милиона динара кроз алтернативно извршење санкција. Можете замислити колике ће уштеде бити када будемо успоставили систем у читавој Србији и када људи који у њему раде буду много ефикаснији, а судије спремније да знатно пре одреде неку алтернативну санкцију", нагласио је Селаковић.
Према његовим речима, поред уштеда за буџет, алтернативним санкцијама се постиже и боља ресоцијализација осуђеника, али је и већа друштвена корист којом ће допринети осуђеници кроз свој рад.
Алетернативне снакције су поред рада у јавном интересу за неко од јавних и комуналних предузећа, као што су градска чистоћа, водовод, канализација... и условни отпуст са заштитним надзором, кућни затвор, као и кућни притвор који није казна, већ мера обезбеђења окривљенога лица.
Под алтернативним санкцијама тренутно се налази 493 људи. Највише њих издржава казне у Београду.
Према рачуници Управе за извршење кривичних санкција, да су ти људи били осуђени на затвор, у њему би провели укупно 11 година, а само један осуђеник дневно кошта Србију 15 евра.
Рад у јавном интересу судови изричу за дела за која је запрећена казна до три године затвора, а кућни затвор за дела за које је изречена казна до годину дана. Најчешће су у питању дела против безбедности јавног саобраћаја.