Режисерке дискриминисане у Холиводу

Супротно опште прихваћеном мишљењу, појава жене на филму не везује се само за романтичне комедије, рекламе производа за женске потребе и серије у којима су жене главни ликови. Жене су и режисерке, али су у том послу све мање заступљене у филмској индустрији. Проблем је достигао алармантни ниво када га је Америчка унија за грађанска права (АУГП) пријавила властима, захтевајући вршење надзора и притиска на филмску индустрију.

Пре него што је почео Кански фестивал, објављено је писмо на 15 страна у којем су се у интервјуима анонимно изјасниле 50 режисерки. Процене су утврдиле да је број режисерки на филму и телевизији пао у протекле две деценије. Током претходне године жене су режирале седам одсто од 250 филмова са највећом зарадом, што је пад за два одсто у односу на 1998. годину.

Од 70 серија и емисија на националној америчкој телевизији, ниједна није запослила жену за режисера. Разлог није неквалификованост или недостатак инвентивности код жена, наводи АУГП. Број дипломираних режисерки скоро је једнак броју режисера. Ипак, студији, мреже и продуценти радије примају мушкарце и тако женама ускраћују посао и зараду. Назаобилазни су и сексуални стереотипи приликом селекције кандидата за посао.

Након фестивалских признања, мушкарци су за награду снимали високобуџетне филмове, док је каријера жена стагнирала и на тај податак се жали најмање десет режисерки.

До сада су само четири жене номиноване за Оскара за најбоље снимљени филм, а једина која га је добила је Кетрин Бигелоу за филм "Катанац за бол", снимљен 2010. године.