АМНЕСТИ ИНТЕРНЕШЕНЕЛ: Србија има све потребне законе, али јој фале ресурси за спровођење

Шон Џонс / Извор: Фото: mc.rs/SrbijaDanas

Главна истражитељка за ратне злочине Амнести интернешенела Шон Џонс је у интервјуу за наш портал открила шта је потребно урадити да бисмо успешно прешли поглавље 23 Европске уније, ко су највеће жртве разних злочина и да ли ће породице отетих Срба на Косову 1999. године добити одговоре.

Које су основне мере које предлажете Влади Србије и Економској комисији, које треба предузети, да би ратни злочини били адекватно кажњени?

Извештај који смо саставили даје препоруке које укључују следеће мере:

обезбеђивање адекватних средстава Тужилаштва за ратне злочине, тако да имају ресурсе
да се позабаве заосталим, неистраженим предметима,
реформа јединице за откривање ратних злочина при Министарству унутрашњих послова, како би што ефикасније могли да помогну Тужилаштву за ратне злочине у истрази
јачање мера за ефикасну подршку заштићених сведока
подизање оптужница за командну одговорност И злочине против човечности И ратних злочина у складу са међународним стандардима

Поред тога, позивамо на поштовање права жртава злочина према међународном праву, како би се осигурало њихово право на накнаду штете, укључујући накнаду за повреде које су претрпели.

На које злочине првенствено мислите, када говорите о култури некажњивости?

Велики број кривичних дела су се догодили током ратова у региону , али је остварен само мали број кривичних поступака . Ово укључује ратне злочине, злочине против човеечности, присилне нестанке и ратне злочине сексуалног насиља, као и убиство, мучење, прогон и многе друге. Само веома мали проценат од тих злочина су процесуирани, што ствара културу некажњивости за починиоце.

Колико је ова мера битна за преговоре Србије и Европске Уније?

Србија је потписница међународних уговора о људским правима и зато су ове мере јако битне да би се поглавље 23, које говори о владавини права, успешно савладало и да би Србија прешла још један корак ка чланству у ЕУ.

Који су главни недостаци у српском међународном праву у кажњавању ратних злочина?

Не постоје недостаци у правном систему, сви неопходни закони постоје. Међутим, ти закони нису били спровођени на одговарајући начин у пракси, до недавно. Поздрављамо оптужнице против команданата високог ранга који су учествовали у ратним злочинима, а сматрамо да треба променити одредбе за такозване, рањиве категорије жртава ратних злочина, као што су жртве сексуалног злочина. Такође, позивамо на кажњавање оних који имају такозвану “командну одговорност”, и то не само за чињење ратних злочина већ и за неспречавање ратних злочина оних који су под њиховом командом.

Амнести интернешенел такође сматра да одредбе за кривично гоњење ратних злочина сексуалног насиља су неадекватне и да дефиницију, у складу са међународним стандардима, која узима у обзир елемент присиле, треба додати важећем закону.

Какав је правни систем у региону, и како видите хрватско међународно право и њихово одлагање да се суоче са последицама ратних злочина њихових сународника, као на пример, током 1990-тих година, када је извршено етничко чишћење у Крајини?

Амнести интернешенел не прави поређења између земаља . Међутим, све земље имају обавезу да се процесуирају све ратне злочине, укључујући и оне које су починили њихови грађани. Србија је остварила одређени напредак у том погледу, али много тога остаје да се уради.

Како је могуће да је Хрватска ушла у ЕУ, а не само да није процесуирала ратне злочине, већ и слави Олују сваке године, чиме истиче понос због етничког чишћења Срба?

Ми се не бавимо етичким питањима, већ желимо да натерамо оне који су одговорни за ратне злочине, да одговарају и да буду кажњени. Нажалост, постоје пропусти и због тога се Амнести интернешионал труди да обрати пажњу на ове нерешене злочине, као и да их спречи убудуће.

Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији одржали су пре 4 месеца конференцију за новинаре код Специјалног суда за ратне злочине у Београду, на којој су изразили огорчење због тога што одговорни за злочине над Србима ни после 15 година нису приведени правди. Породице су Тужилаштву, Хашком трибуналу, Карли дел Понте, дале имена 300 киднапера и убица, али нико од њих није процесуиран, нити одведен у Хаг. Како видите овај случај и зашто ниједна од надлежних институција није процесуирала ове ратне злочине?

Амнести интернешенел је позвао за гоњење свих оних који су одговорни за отмицу Срба и других мањина на Косову од 1999. Ми смо објавили неколико извештаја о овом питању , укључујући и последњи 2013. године - који је позвао УНМИК и ЕУЛЕКС да помогну да се спроведе правда за породице несталих особа. Такође смо подржали сва удружења и њихове чланова у тражењу правде. Надамо се да Специјални суд може да формира радну групу која ће се бавити случајевима несталих лица, следеће године.