Аналитичар: Легитимно што Србија не спроводи санкције Русији

Келер, међутим, упозорава да ће доћи тренутак када ће се Србија наћи под притиском да бира између ЕУ и Русије. Келер, чија је Организација међународног напретка консултант при УН, напомиње и да ће Србија до уласка у ЕУ морати да дефинитивно реши питање Косова.

"Уобичајена је процедура ЕУ да поставља одређене услове за које сматра да су део европског система вредности и жели да се спорови овог типа реше пре уласка у ЕУ. Наравно, Унија прави изузетке јер да није тако Кипар не би био чланица ЕУ али у случају Србије, барем како ја то видим, то ће бити услов", наводи аустријски експерт.

На питање да ли, како неки сматрају, евентуално чланство у НАТО може да убрза евроинтеграцију земље кандидата, Келер упозорава да су ЕУ и НАТО два потпуно различита ентитета и да је "веома опасно милитаризовати европску идеју". По његовом мишљењу, будућност ЕУ може бити светла само ако ова група држава "успе да се еманципује од таквог војног савеза који је под утицајем силе која чак није европска", каже он. Кад је реч о косовском преседану, Келер сматра да је то била нека врста прекретнице за међународно право и "проблематичан догађај, јер је нова легална констелација створена на основу спољне војне интервенције".

Он подсећа да је Србија била "жртва војне агресије која је предузета ван оквира међународног права: и да је против ње предузета "унилатерлана акција у оквиру НАТО, у суштини од стране САД и неких савезника под лажним хуманитарним изговором". 

"Тај војни напад је потпуно дестабилизовао и пореметио политички систем на тој територији и једна од последица је отцепљење Косова. Видим један опасан преседан а то је промена политичке географије која произилази из војне интервенције јер да није било тога готово сигурно не би било отцпељења Косова", каже експерт.

Упитан види ли сличност између дешавања на истоку Украјине и сукоба у Југославији деведесетих година, Келер наводи да су се у бившој Југославији, кад се распала федерација, запалиле националистичке емоције а грађански рат распирен споља, мешањем других држава.

"Што се тиче Украјине, један од главних проблема је што је постојао грађански сукоб који је у великој мери подстакнут споља, не отворено него прикривено кроз обавештајне службе и коришћењем НГО и организација цивлиног друштва. Влада Украјине је прво дестабилизована па је онда створена ситуација државног удара кад је председник морао да напусти земљу а нова група је без избора преузела сву власт", подсећа он.

У таквим околоностима нова влада је одлучила да руски висе није званични језик, а иако је та одлука убрзо опозвана, то је показало каква је оријентација нових власти, па се у таквој ситуацији, сматра он, могло очекивати да се руско становништво на истоку и на Криму неће осећати безбедно. Кад је реч о отцепљењу Крима, Келер указује на чињеницу да је Крим веома дуго био у саставу Русије и да је тек релативно недавно, након одлуке Никите Хрушцова да га поклони Украјини, постао део те земље. Он зато верује да је референдум на Криму само изразио расположење локалног становништва да припадају држави којој су одувек припадали и "то је по мом мишљењу доста различито од ситуације на Косову, где узгред није било референдума".