АРКАНОВ РИЗНИЧАР ОТКРИО: Цеца узела кључеве од сефа са 20 милиона марака и брилијантима!
Павле Стевовић (61), бивши финансијски директор свих предузећа покојног Жељка Ражнатовића Аркана, дао је 17. августа прошле године изјаву пред судским нотаром у Новом Саду у којој први пут, после 16 година, открива да је у сефу у просторијама ФК Обилић после убиства Аркана остало чак 20,9 милиона марака у кешу, као и торба пуна накита, брилијаната и скупоцених сатова.
У јавност је процурела Стевовићева изјава, у којој су откривени до сада непознати детаљи о Аркановом богатству. Бивши финансијкси директор Жељка Ражнатовића је открио до сада непознате детаље, пише Информер.
Следи Стевовићева изјава пренесена у целости:
"Ја, Павле Стевовић, рођен дана 25. 11.1954. год. у Жабљаку, Црна Гора, са пребивалиштем у Новом Саду, при чистој свести и здравом разуму, свестан да сам дужан да говорим истину и да давање лажног исказа представља кривично дело. Познавао сам сада покојног Жељка Ражнатовића, познатог у јавности под надимком Аркан, био сам његов близак пријатељ и пословни сарадник. Радио сам као финансијски директор у свим предузећима, укључујући и удружења грађана, која су била у власништву Жељка и то: ДОО "Византин трејд" Београд, ДОО "Ари" Београд, СДГ ДОО Београд, Фонд треће дете из Београда и ФК Обилић, као и Задруга "Делије" у Београду. Оснивач "Византин трејда" и један од оснивача Задруге "Делије" била је Светлана Ражнатовић, позната под надимком Цеца, али само формално, јер су фактички и наведено предузеће и задруга били под искључивом контролом и управљањем покојног Жељка.
Као Жељков блиски сарадник и финансијски директор био сам детаљно упознат са свим токовима новца свих предузећа и удружења која су била у власништву и под контролом сада покојног Жељка. Једино смо покојни Жељко и ја били овлашћени потписници који су могли располагати новчаним средствима која су се налазила на рачунима наведених предузећа и удружења, јер су само наши потписи били депоновани код тадашњег СДК, односно у банкама где су се водили рачуни наведених предузећа.
Због тога сам се често, готово свакодневно, налазио у ситуацији да покојни Жељко преда мном отвара сеф који се налазио у његовој канцеларији у просторијама ФК Обилић, на петом спрату зграде у Улици Господара Вучића у Београду.
Наиме, када је било потребно извршити нека плаћања, нарочито због тога што се у то време, тачније од 1996. до 2000. године до Жељковог убиства, зидао стадион ФК Обилић, сада покојни Жељко је у мом присуству отварао сеф и из њега вадио новац (немачке марке) и мени давао да променим у динаре, уплатим на рачун и извршим плаћање преко рачуна.
Кеш од фудбалера
Лично ми је познато да је покојни Жељко у свом сефу, који је држао у поменутој канцеларији у просторијама ФК Обилић, увек имао у резерви, у готовини, износ од 10.000.000,00 ДМ (десет милиона немачких марака) и тај новац није дирао. Ово ми је познато зато што је покојни Жељко мени као свом најближем сараднику показао овај новац и рекао ми је да тај новац држи у резерви и да не жели да га дира. И касније сам, сваки пут када бих отварао сеф, виђао тај новац у сефу. Због тога је у ситуацији кад није било довољно другог новца да би се измириле све обавезе пок. Жељко позајмљивао новац од других управо из разлога што је овај новац држао као резерву за не дај боже и није хтио да се троши.
Од продаје ОВОГ ФУДБАЛЕРА Аркан је зарадио чак 4,5 милиона марака!
Око Нове 2000. године, дакле, веома кратко пред смрт, покојни Жељко, и то колико се сећам, на око два до три дана пре његове погибије, Жељко је добио новац од бугарског клуба Литекс на име продаје укупно осам играча, међу којима су били Бабеу, Савић, Живковић, Литера и други и том приликом му је исплаћена прва транша од по 800.000,00 ДМ (осамсто хиљада немачких марака) за сваког играча, односно укупно је у овој првој транши за свих осам фудбалера исплаћено 6.400.000,00 ДМ (шест милиона и четристо хиљада немачких марака). Овај новац је покојни Жељку исплаћен на руке и мени је Жељко рекао да је примио овај новац и показао ми га у сефу који се налази у његовој канцеларији у ФК Обилић.
Поред тога, око Нове 2000. године за продају фудбалера Гроздића покојном Жељку је сада исто тако покојни Жарко Николић лично донео 4,5 милиона ДМ (четири и по милиона немачких марака) на бензинској пумпи код Фекетића. И овај новац је покојни Жељко држао у сефу у својој канцеларији у ФК Обилић.
Евакуација накита
Поред готовог новца, покојни Жељко је имао огромну количину драгог камења и злата тј. златног накита, који је покојни Жељко држао у другом сефу, који се налази у његовој кући на Сењаку у улици Љутице Богдана 3 у Београду, а када је почело бомбардовање, пошто је његова кућа у улици Љутице Богдана била мета, покојни Жељко је мене задужио да сав овај накит и драго камење, које је покојни Жељко спаковао у једну већу путну ташну (која је била изузетно тешка), пренесем из сефа у његовој кући и то прво на више различитих локација у Београду (у више различитих станова) по Жељковом налогу, а по завршетку бомбардовања ја сам све то однео у његову канцеларију у ФК Обилић, где је покојни Жељко сав овај накит и драго камење ставио такође у свој сеф у канцеларији у просторијама ФК Обилић.
АРКАНОВ СИН ОТКРИО: Ево због чега је избио скандал на гробљу!
Такође, покојни Жељко је био пасионирани љубитељ брилијаната и скупоцених сатова па је имао и велику колекцију скупих сатова (15-20 комада), као и велику количину брилијаната, које је такође држао у сефу у канцеларији у ФК Обилић. Сат који је покојни Жељко увиек носио на руци купио је преко каталога. У питању је био скуп сат украшен брилијантима и плаћен је 153.000,00 ДМ (сто педесет три хиљаде немачких марака). Радило се о сату који се правио у малим серијама. Покојни Жељко је заједно са мном разгледао каталог и видео сам да је каталошка вредност овог сата износила поменутих 153.000,00 ДМ. Видео сам да је и на дан када је убијен, покојни Жељко овај сат имао на руци, јер сам тог дана био са њим, око два сата пре његовог убиства, седео сам са њим у његовој кући у улици Љутице Богдана 3, када ми је рекао да мора да иде са својом супругом Светланом у "Интерконтинентал", где је убијен. Иначе, у штампи сам видио да је управо тај сат Светлана Ражнатовић поклонила сину Вељку за његов 18. рођендан.
Шумановић, Лубарда, Гоја
Покојни Жељко је новац улагао и у уметничке слике и створио је велику колекцију изузетно вредних уметничких слика.
Укупно је имао 84 слике које је купио пре закључења брака са Светланом и међу којима су се налазиле слике Паје Јовановића, Петра Лубарде, Саве Шумановића и других наших сликара, а имао је и једну слику непроцењиве вредности познатог сликара Франсиска Гоје.
Све слике су биле оригинали и Жељко их је држао у кући на Сењаку у улици Љутице Богдана 3, а један мали број слика је држао и у казину "Гранд". Све ове слике су на дан његове смрти остале у његовој кући, где сам био са Жељком на око два сата пре његове погибије, како сам већ горе изјавио...
Сво богатство остало у сефу, Цеца узела кључ
Прескупе слике, сав новац који сам споменуо, и то оних 10.000.000,00 ДМ (десет милиона немачких марака) које је покојни Жељко држао у сефу и сав новац добијен од продаје фудбалера, као и брилијанти, друго драго камење, накит, колекција сатова, све се то налазило у сефу у његовој канцеларији у ФК Обилић и знам да Жељко за живота тиме није располагао, односно да је све то остало у сефу на дан његове погибије, а што је мени познато из разлога што сам готово сваки дан долазио у ситуацију да видим садржину сефа, који је Жељко готово свакодневно отварао у мом присуству и из сефа вадио новац и мени давао на руке како бисмо извршили плаћање за изградњу стадиона и друго.
ДЕТАЉИ ЦЕЦИНОГ СВЕДОЧЕЊА О УБИСТВУ АРКАНА: Вукла сам га крвавог из хотела
Након што је пуцано на Жељка и након што је издахнуо у Ургентном центру, заједно са осталима сам из Ургентног центра дошао у његову кућу, којом приликом је Светлана Ражнатовић одмах почела распитивати где су кључеви које је увек носио са собом и од којих се није раздвајао (и на којима су се налазили и кључеви од сефова), а био сам у његовој кући и када је то вече његов син Михајло из Ургентног центра донио јакну покојном Жељка, извадио из џепа свежањ кључева, на којима су се налазили и кључеви од сефова, како оног у кући тако и оног у његовој канцеларији у ФК Обилић.
Ове кључеве је Михајло предао Светлани Ражнатовић Цеци, у назочности свих нас који смо се тада налазили у кући. Накнадно сам чуо да је те исте ноћи Светлана Ражнатовић послала своју сестру да промени браве од канцеларије покојног Жељка у просторијама ФК Обилић, на петом спрату зграде у улици господара Вучића у Београду, која је то и учинила" рекао је у изјави Стевовић.