ИСПОВЕСТ АЗИЛАНТА ИЗ КРЊАЧЕ: Кренуо сам за бољим животом, а остао сам без жене (ФОТО)
“Морао сам да бежим од рата, од Боко Харама. Бомбардовали су ми кућу и нисам имао где“, почиње своју причу Селестин из Нигерије који је решио да спас потражи у било којој европској земљи.
У Србији је тек два дана, али је задовољан условима обезбеђеним у Центру за азил у Крњачи. Једино што замера је недовољна количина хране и недостатак медицинске помоћи.
"Овде је ок. Добри су услови, само нема довољно хране. Дошао сам болестан, али још увек нисам добио лекове. То ми је велики проблем. Заиста ми је потребна лекарска помоћ. Питали смо их, али су рекли да за сада нема", прича Селестин.
Центар тврди да постоје сви услови за живот у азилу
Надлежни у Центру међутим тврде да је тражиоцима азила обезбеђено све што им је неопходно, од смештаја и хране до неопходне лекарске помоћи.
На пут за бољим животом пошао је сам. Породицу је оставио у јако лошој ситуацији где свакодневно настрада велики број људи. Тамо више не може ни да се живи, прича Нигеријац. Заједно са супругом решио је да напусти домовину. Ипак, околности су их раздвојиле већ на првој граници.
"Моја жена је отишла у суседну земљу, а ја сам решио да кренем даље, тако да смо се раздвојили“. Од тада са њом и остатком породице јако тешко комуницира, јер нема приступ интернету да би могао да их контактира.
Пут од Нигерије до Србије трајао је пуне три недеље, али би волео да га заборави.
"Било је јако ризично и тешко. Од Македоније сам пешачио, а када би пала ноћ спавали смо у жбуњу. Много смо се смрзавали. Тек после три недеље сам дошао до српске границе", прича Селестин.
Без идеје за будућност, новца и породице, Нигеријац се упустио у пут на који не зна шта га све чека. Куда ће, није ни сам сигуран.
"За сада, полиција нам је дала папире да останемо овде. Волео бих да могу да нађем посао у Србији, да моја жена може да дође и буде са мном. Ако се то не деси, стварно не знам куда ћу даље", завршава своју причу Селестин.