БАКТЕРИЈЕ У СЛУЖБИ УСБ МЕМОРИЈЕ: Оне прате здравље црева!
У студији је доказано да се за очитавање стања нашег цревног система, поред гена ешерихије коли, могу користити и антибиотици, као и то да је податке могуће обрисати и заменити.
Инжењери из Института технологије у Масачусетсу (МИТ) трансформисали су ген бактерије ешерихије коли у уређај за дугорочно складиштење података. Циљ им је да овај нови и стабилан уређај има много апликација као сензор за праћење здравља пацијената или стања у екосистему.
"Овако се информације могу складиштити прилично дуго. У бактерију у стомаку можемо ставити систем који би омогућио да се данима или месецима снимају сва дешавања", каже Тимоту Лу, професор електронике, рачунарства и биолошког инжењеринга на МИТ.
Да би програмирали ешерихију коли да складишти меморију, истраживачи са МИТ натерали су ћелију да производи ензим рекомбиназу, који може да убаци ДНК или специфичну секвенцу ДНК на циљано место. Међутим, овај ДНК се производи само кад се појаве одређени молекули или светлост. Након производње ДНК, рекомбиназа (генетички комбиновани ензими) га убацује у геном ћелије. Он се поставља било где у геному, па се зато и сматра магнетофоном јер можемо да одредимо где ће сигнал бити записан.
Кад се нешто сними у геном ешерихије коли, остаје дуго ту јер се преноси са генерације на генерацију ових бактерија. Подаци се, као с било ког УСБ флеша, могу извући на више начина.
МЕЊАЊЕ ГЕНА
Ако се ДНК налази у нефункционалном делу генома, за извлачење података користи се сенквенционисање генома. Истраживачи могу да мењају ген сенквенционисањем. Такође, могуће је да мерењем пропорција ћелија одреде колико је ДНК изложен спољним утицајима и колико су ти утицаји трајали. За извлачење података могуће је користити чак и антибиотике, као што је могуће и податке обрисати и заменити их.
"Овај рад је веома занимљив јер интегрише многе корисне способности у једном систему - дуготрајно и аналогно складиштење података који се могу читати на више начина. Уместо да само једну ћелију користимо за складиштење, ми целу популацију бактерија претварамо у својеврсни хард-диск, што драстично повећава количину података коју можемо тако да чувамо", каже Шон Даглас, професор Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, који није учествовао у истраживању, већ га само проверава.
Ове бактерије могуће је користити за посматрање нивоа угљен-диоксида у океанима, праћење исхране пацијената и слично, подсећа kurir.rs.