БЕОГРАД ИНВЕСТИТОРСКА ДЕСТИНАЦИЈА! Град постаје све атрактивнији за туристе
Београд је постао инвеститорска дестинација, рекао је Горан Весић, и додао да ће оваквих конференција у будућности засигурно бити још више.
Градски менаџер Горан Весић и градски урбаниста Милутин Фолић учествовали су данас на Првој српској конференцији о развоју некретнина, у оквиру панела Нови урбани развој и инфраструктурни пројекти у Београду. Конференција се организује под покровитељством Амбасаде Израела у Србији, а иницијатива је потекла од градског менаџера Горана Весића.
Београд је постао инвеститорска дестинација, рекао је Горан Весић, и додао да ће оваквих конференција у будућности засигурно бити још више.
– Главни предуслов за то јесте политичка воља и програм државе и града, који у протекле две године упорно раде на привлачењу инвеститора. Радимо као тим и не постоји проблем који не решавамо заједно са Владом Србије и надлежним министарствима, али и општинама, и то брзо и ефикасно. У Београду је све више кранова, што је доказ да се посао ради добро – истакао је Весић.
Београд има више од две стотине километара обала, скоро потпуно неискоришћених, и то је благо на којем могу да нам позавиде многи велики градови у свету, додао је Весић.
– Сви наши велики пројекти за фокус имају реке јер верујемо да су обале атрактивније за инвеститоре и да је то добро за Београд. Од „Београда на води”, преко пројекта Блок 18 на Сави, затим Макишког поља, те до леве обале Дунава од новог Пупиновог до Панчевачког моста, као и десна обала Дунава од Луке „Београд” према Ади Хуји, све су то места за нове пројекте које ћемо као град понудити. То је најважнија промена која је урађена у односу на протекли период – нагласио је градски менаџер.
По узору на Барселону, која је у свом развоју најпре очистила обале од тешке индустрије, и Београд има намеру да просторе обала понуди инвеститорима. Такође, акценат је и на сређивању центра града и његовом претварању у наредне четири године у пешачку зону, прецизирао је Весић. На тај начин, додао је он, град постаје атрактивнији у туристичком смислу и у погледу улагања у некретнине.
– Све су то велике ствари које се раде захваљујући визији коју имамо. Бићемо упорни у њеном спровођењу јер желимо да у потпуности променимо изглед нашег града – казао је Весић.
Пројекат „Београд на води” важан је и у психолошком смислу јер су сви чули за њега и он је Београд ставио на мапу инвестиционе дестинације јер ако је неко спреман да уложи три и по милијарде евра, онда ће и неко други бити спреман да уложи десет, двадесет или сто милиона, истакао је градски менаџер. На крилима тог пројекта развијају се сви други, а врата за све инвеститоре су отворена, поручио је Весић.
Милутин Фолић је нагласио да је најважнија ствар дијалог са инвеститорима и брзо решавање свих евентуалних административних проблема.
– Циљ је направити све услове како би се инвестирало у Београд и тај точак је покренут. Основни стубови тога су усвајање урбанистичких планова и реализација великих инфраструктурних пројеката, али и уређење града. Овај потоњи сумиран је у пројекту „Идентитет, мобилност, екологија”, са променом у саобраћајној хијерархији и који за фокус има пешака и бициклисте, потом градски превоз, а тек на крају аутобил као превозно средство – казао је Фолић.
Он је најавио претварање бројних зона у центру града у пешачке, али и сређивање тргова, попут Трга републике, Славије, Теразијске терасе. Низ потпројеката омогућиће да се промени слика и идентитет Београда, али и еколошка свест. Уређенији град биће и атрактивнији за инвеститоре, поручио је Фолић.
Донета три важна закона!
Државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Дамњановић подсетила је да су у претходном периоду донета три веома важна закона и 37 подзаконских аката, којима је омогућено лакше издавање грађевинских дозвола са основним циљем да се покрене српска грађевинска индустрија и поспеши запошљавање.
На скупу је говорио и директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Бранислав Поповић, који је прецизирао да је анализом уврђено да у десет централних општина има највише стамбених објеката, укупне површине од око 131,2 хиљаде квадратних метара, а највише на Звездари, Вождовцу и Палилули. Пословни објекти граде се на знатно већој површини, тако да на три општине отпада скоро осамдесет одсто укупне површине. То су објекти на Палилули, Новом Београду и Вождовцу. Објекти производне намене углавном су у рубним општинама – Младеновцу, Сопоту и Обреновцу, истакао је Поповић, а на име доприноса за уређивање грађевинског земљишта укупно је уплаћено више од 1,9 милијарди динара.
Учеснике је поздравио и амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви, који је нагласио да се скуп одржава не само због пријатељских односа двеју држава већ и због тога што је Београд добро место за бизнис са великим развојним потенцијалом. О потенцијалима улагања у некретнине говорили су, између осталих, и генерални директор компаније „Атријум” Роман Клот и генерални директор ГЛП „Валуес” Јоргос Литсас из Грчке.