БЕОГРАДСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ: ЕУ нема капацитет за геополитичку игру са Русијом

Како је истакао Кристиан Нитиу из Лондонске школе економије, недостатак капацитета ЕУ највише се види у функционисању заједничке безбедносне и одбрамбене политике.

Безбедносни приступ ЕУ Русији у пет фаза

Те разлике, сматра Нитиу, подривају њене могућности да се бори са "замрзнутим" конфликтима на истоку континента, и ствара плодно тло за различите политике држава чланица према источном суседству и Русији.

За разлику од Медитерана, где ЕУ делује као једини актер, на истоку је Русија веома важан актер која није вољна да препусти своју доминацију у региону.

Он је, говорећи о еволуцији безбедносних питања у приступу Европске уније према Руској Федерацији и постсовјетском простору, истакао да је тај однос прошао кроз пет фаза - од вредносно оријентисаног приступа промоције демократије и економске кооперације, ка геополитичком, који је уследио после руско-украјинског конфликта.

Главни разлог за промену приступа, како је подвукао, јесте управо због учешћа Русије у конфликту са Украјином.

Чланице ЕУ радије учествују у мировним мисијама него као део ЕУ

Хана Шелест из невладине организације "Промоција интеркултуралне сарадње из Украјине" говорећи о европском посредовању и мировним операцијама ЕУ рекла је да се чланице пре саме одлучују да учествују у мировним мисијама у појединим земљама, него да учествују у посредовању као ЕУ.

Подсећа и да се појам медијација не помиње у Лисабонском споразуму. "Дуго година није било медијације.... Први пут је ЕУ била медијатор у руско-грузијском рату", рекла је Шелест.

Нагласила је и да се сматра да у Украјини није било медијације ЕУ, већ само појединих земаља - Немачке и Француске. Међутим, каже да када је реч о санкцијама, неће их увести Немачка на пример Украјини, већ ће то бити санкције ЕУ.

ЕНП је покушај ЕУ да се представи као глобални актер

Панајота Маноли са Егејског универзитета из Грчке, говорећи о Структурној снази Европске уније у оквиру источноевропског суседства истакла је да је Источно партнерство фаза у еволуцији Европске политике суседства (ЕНП) на коју много утиче његов успех или неуспех.

Како је објаснила, разлог томе лежи у чињеници да је ЕНП створен 2004. управо због трансформационих процеса и изазова који су били у источној Европи, а не на њеном југу.

"Источно партнерство је такође манифестација напора ЕУ из тог времена да себе представи као глобалног актера", рекла је Маноли и додала да је тај инструмент осмишљен превасходно кроз визуру безбедности.

ЕУ жели да трансформише друштва која желе да јој се придруже, а не обрнуто

Јозеф Батора са Универзитета Коменски из Словачке говорећи о ЕУ рекао је да ће се оног тренутка када Унија постане федерација појавити већа опозиција унутар ње. Како је рекао, ЕУ се поставља према суседима који желе у њу да уђу тако да та земља ако жели чланство, мора да се усклади са стандардима Уније.

То је, додаје, рационалистички приступ, те да ЕУ жели да трансформише друштва која желе да јој се придруже.

"Земље које желе да буду чланице имају критеријуме и стандарде које треба да испуне да би постале чланице", рекао је он и додао да има земаља које журе у ЕУ, оне које то мање желе, али да има и оних које постављају своје услове како желе да се ускладе са ЕУ.

Говорећи о Украјини и њеном путу ка ЕУ, рекао је да та земља има много проблема, да је некадашњи комесар за проширење ЕУ Штефан Филе пре две године са својим тимом идентификовао 90-ак проблема у разним областима те да су тада предложили око 60 решења.

Пети Београдски безбедносни форум, посвећен теми "Може ли Европа редефинисати себе?" почео је данас академском дебатом, која се одвија у партнерству са Фондацијом "Фридрих Еберт", на тему "Да ли је ЕУ потребна спољна политика?".