Београдски лифтови - дотрајале шклопоције
Просечан београдски лифт је стар 38 година, а има и оних који су стари по пола века, а и даље су у свакодневној употреби. Лифтовима се превезе више људи него у градском превозу, а ипак, некако се о њима најмање води рачуна.
Грађани који живе у вишеспратницама у Београду најбоље знају каква је мука када стане лифт, па морају пешака до својих станова. Забележене су и многобројне несреће које су се дешавале због дотрајалости или неисправности лифтова.
Незгоде се углавном дешавају због људске непажње али ни она не би изазвала велике проблеме да лифтови у Београду нису у просеку стари 38 година.
У пензију би требало да иду са 25 година. Радни век лифтова, тврде упућени, може да се продужи на 30 година под условом да се редовно и квалитетно одржавају. Али, чак 90 одсто лифтова у Београду, наводе стручњаци који их сервисирају, запуштено је толико да би требало да буду замењени.
Приче о заглављивању у лифтовима су постале толико честе, да се причају по београдских кулоарима, али осим занимљивих анегдота, постоје и ситуације у којима су се људи повређивали, а неки чак и изгубили живот.
Пракса показује да до већине несрећа у блокираним лифтовима долази када заробљена особа, у паници, не сачека помоћ, већ ломи стакло и покушава сама да се извуче, нарочито у старим лифтовима, где је ширина отвора и до 45 центиметара.
Несрећни случајеви
Јавности је позната трагедија која се десила када се мушкарац заглавио у лифту, па покушао да изађе, и погинуо. До несреће је дошло у стамбеној згради у улици Љубе Дидића, када су станари покушали самостално да покрену лифт који се заглавио.
Познат је и случај тридесетосмогодишњег Београђанина који је пропао кроз четири метра дубоко окно лифта у згради у Улици краљице Марије 10, и том приликом добио повреде главе и кичме. Оно што је заправо прави показатељ у каквом стању су наши лифтови је чињеница да је редован сервис тог јавног превозног средства обављен само две недеље раније. Тај лифт је стар око 50 година.
Пре четири године у солитеру у Булевару Милутина Миланковића 32, младић је упао у окно лифта и повредио врат, ногу и раме. Касније се испоставило да је тај лифт ремонтован седам месеци раније и да је радио беспрекорно.
Нажалост, ово су само неки од многобројних епилога дотрајалих лифтова у Србији.
Цена стандардног лифта око 25.000 евра
Атест тек уграђеног лифта важи за првих десет година. Неопходно га је контролисати барем једном годишње, али се то често пропушта. О замени тек нема ни говора, јер стандардни лифт за шестоспратницу, који може да прими осам особа, кошта између 22.000 и 28.000 евра. Кад то чују, станари одустају. Проблем је и то што они неће да ангажују стручне екипе које ће контролисати исправност.
Од укупно 12.000 лифтова у престоничким зградама „Градско стамбено предузеће” се брине за 6.150, а годишње прими више од 3.000 позива због заглављивања.
Власници станова финансирају поправке
Власници лифтова су сви они који станују у зградама и они би требало да плаћају поправке и ремонте.
Јер, куповином станова преузели су и део власништва над заједничким просторијама и уређајима и њихова је дужност да их одржавају из сопственог џепа.
Шта каже Закон?
На основу Закона о одржавању стамбених зграда, све одлуке о инвестицијама у вишеспратницу доносе се на основу власништва над квадратуром стамбеног простора. Поправке заједничких просторија и инсталација власници станова могу да повере „Градском стамбеном”, приватној фирми која се бави одржавањем, војној установи или да се самостално побрину за то. Међутим, проблем је у томе што је за такве интервенције неопходно да се формира скупштина зграде, а многи станари то нису учинили.
Најстарији има 78 година
Један од најстаријих лифтова у стамбеном објекту у Београду уграђен је у згради у Вишњићевој улици 1935. године. За више од њих 300 не зна се када су постављени, а исто толико њих је у употреби већ пола века. Највремешнији се налазе у вишеспратницама у центру града, на подручју општина Стари град, Врачар и градском делу Палилуле.