Бесмртна Суперменка лепог лица: Милица Јоксимовић

Ми мушкарци се не плашимо срамоте. Нимало нас не погађа то што Милица Јоксимовић, од миља звана српска Спартанка, може да уради више склекова, згибова и пропадања од већине мушкараца. Ако, свака јој част. Али то што од ње можемо да добијемо батине - то нас брине. Батина се плашимо! Још ако је нервозна због припрема за Светско првенство у "стрит воркауту" које ће се 30. августа одржати у Амстердаму - онда смо надрљали. Мада, кад боље размислимо, нека бије - неће нам бити жао што нас је тако лепа девојка "излемала"...

Клоните се престоничких паркова - нису безбедни

Обични смртници у бандери виде извор светлости. За маркетинг стручњаке то је идеално место за лепљење њихових пропагандних порука. Бандера је за псе разлог за свађу са другим псима, место за "обележавање територије". За електричаре она је потенцијални проблем - ако се нешто поквари. А Милица Јоксимовић, кад види ваљану и здраву бандеру, она јој потрчи "у мушки загрљај". Тачније, не само бандеру, већ било коју шипку закопану у земљу која је кадра да преживи озбиљно дрмусање а да не падне. Ни клупа за резервне играче на "Маракани" за њу није "уклето место" чекања да коначно уђете у игру.

Јер, такви су сви вежбачи из "стрит воркаута" - њима је довољна улица или парк и неколико импровизаних справа на којима ће тренирати. Они воле екстремне тренинге и екстремне напоре.

- Кад видим бандеру замишљам бар три вежбе које могу да урадим. Највише волим да радим оно што већина мушкараца не може – апсолутне згибове, заставу, разне вежбе издржаја... Код нас има много уличних вежбача, не толико девојака. Има доста клубова, али ја нисам ни у једном – радим сама за себе - описује Јоксимовићка свој хоби и страст и прича нам како "стрит воркаут" вежбачи једу шта, колико год и кад год хоће. Таман кад смо помислили да је то идеалан спорт, додала је да мора много да се вежба да се силне калорије сагоре као у њиховом случају. Ништа од тог хобија - остајемо у надметању брзих промена ТВ канала уз помоћ даљинског управљача.

Када је чула за Светско првенство у "стрит воркауту" одмах се пријавила.

- Првенство света има само једну дисциплину – "фристајл". Имамо три минута да изведемо шта знамо. Оцењује се кореографија, снага и понашање на сцени. Морамо да урадимо једну вежбу издржаја и по једну вежбу на вратилу, разбоју и партеру. 

Сад се припремам, имам три тренинга сваки дан. Ујутру кардио, поподне сам у парковима - објашњава Јоксимовићка и додаје да јој много значи то што јој је "CrossFit клуб Први тим" обезбедио салу коју може да користи сваког дана, свих 24 сата.

Иначе би морала да вежба као некада - по киши и несносним врућинама у парковима. Зато се клоните тих места - опасна су. Шта ако Милица одлучи да се побије са неким мушкарцем, а да тај неко будете баш ви? Од ње ни на дрво не можете да побегнете - тамо се с лакоћом пење. Што није ко сва "нормална" данашња деца па да воли да игра игрице на компјутеру?

А кад хоће да вас туче, позовите...

Када смо чули да Милица Јоксимовић може да уради педесетак склекова у серији, двадесетак пропадања, десет згибова, три апсолутна руска згиба (то је за похвалити, рекла нам је, и ми је похваљујемо!) и да може 8 секунди да се задржи у "застави, питали смо је да ли је као клинка више волела да се игра с луткама или мушких игара попут "индијанаца и каубоја".

- Волела сам да се бијем с мушкарцима. И са сестром Иваном. Само што од ње редовно добијам батине. И она, такође, вежба, рекреативно, труди се да ме стигне. Она ми је велика подршка у овоме. Ја њу "шијем" у вежбању, а она мене бије - кроз смех прича Милица.

Осим њене сестре, од Миличиног батињања вас може спасити и једна стварчица - диктафон. Због њега поцрвени што нам показује да није све тако "опако" код девојке која брижљиво негује "сурови" имиџ. Али само на кратко - одмах нам показује своје тетоваже. На њеним склопљеним песницама пише "immortal" (бесмртна), а на подлактици се шепури знак Супермена. И то не зато што воли тог хероја, већ зато што је она Супермен!

- Волим екстремне ствари, обожавам моторе. Можете ме видети како јурцам на њима по граду. Рекреативно се бавим јахањем, другарица има коња на Хиподрому. До скора сам се бавила и атлетиком и кросфитом, али сам свега морала да се одрекнем зарад "стрит воркаута". На тренингу проводим шест сати, плус 10 сати сна, а остатак дана одмарам - каже Милица и додаје да се паралелно припрема и за Првенство Србије у "боди фитнесу" са Милорадом Поњавићем.

Иако мушкарци замишљају да су жене нежне, двадесетогодишња Јоксимовићка вели да она није једна од таквих. Неки је због њеног "суровог" имиџа хвале, неки куде, али у друштву нема проблема - сви воле екстремне ствари. Цео живот је спортисткиња - почела је са гимнастиком, затим је прешла на одбојку, а најдуже се бавила атлетиком (вишебој и скок увис).

- Иван Маркиоли, дечко са којим се јако дуго забављам, покренуо је "стрит воркаут" причу у Србији пре 3-4 године са групом “С(п)бартанци”. Пре три године сам озбиљно повредила руку и нисам могла ни да замислим да ћу се пронаћи у тој екстремној дисциплини. Међутим, упорност и воља све побеђују. Почело је од једног згиба, а убрзо сам убацила још пар тешких "вежбица" које доста мушкараца не могу да изведу - присећа се Јоксимовићка.

Аха - ухватили смо је да кука! Причала нам је како јој је тешко да се бавим "стрит воркаутом" јер је висока 180 центиметара, а да су остале девојке у просеку од 160 до 170. На опаску њеног пријатеља и сарадника, личног тренера Душана Перовића, да су то само изговори, Милица му је одговорила изазовом - позвала га је да одмере снаге на такмичењу "Но лимит challenge Сербиа" које ће се 20. јула одржати на стадиону ФК "Раднички" на Новом Београду.

Милица Јоксимовић и Дејан Стипић (прошле године треће место) представљаће Србију на Светском првенству у "стрит воркауту". Код мушкараца владају Руси, а код жена Американке. Српска Спартанка каже да им неће бити проблем да направе "нову светску поделу" и да у својеврсан "хладни рат" укључе још једну суперсилу - Србију!

Сергеј Комненић