Битка за Флер-Корселет
Битка за Флер-Корселет је битка у оквиру француско-британске офанзиве која је одржана у лето и јесен 1916. године. Почела је 15. септембра и вођена је недељу дана са циљем да уништи и сузбије масовне артиљеријске и пешадијске нападе немачке војске.
То је била трећа и последња општа офанзива од стране британске војске током битке на Соми. Стратешки циљ није постигнут, али тактички добици су остварени: ослобођена су села Корселет, Мартипиук и Флер.
Битка је значајна због прве употребе тенка у ратовању. То је било прво учешће канадске и новозеландске дивизије на бојном пољу на Соми.
Пројекат "Тенк"
Под највећим велом тајности пројекта "Тенк", како је касније постао познат, пројектован је и изграђен тенк у јануару 1916. Нешто мање од шест месеци после првих тестова, генерал сер Даглас Хејг је хтео да покрене први масовни напад тенковима на дан почетка битке на Соми. Међутим, произвођачи нису могли да обезбеде тенкове на време. Два и по месеца касније, када је планирана битка за Флер-Корселет, тенкови су испоручени и Хејг их је заједно са генералом сер Хенри Равлинсон, који је био задужен за 4. армију, укључио у своју битку. Од самог почетка за тенкове је велики изазов био терен, али и то што је мало људи знало њима да управља. Ипак, донета је одлука да се пошаљу сви расположиви тенкови којих је у том тренутку било 49.
Битка
Канадски корпус дебитовао је на Соми. Полазећи од рушевина ветрењаче Позиер, канадска 2. дивизија напредовала је ка луци која се протеже од севера ка североистоку, фокусирана према утврђењима Корселета. Канађани су забележили значајан успех првог дана, 15. септембра, напредујући око 2 километра у почетним нападима.
На југу, на десном боку где је Хејг надао, покушавао је да пробије одбрану и направи рупу у немачким редовима и тиме омогући продор коњици и пробој, напад није успео. У овој области утврђеног положаја Немачке познатом као "Четвороугао" због лоших временских услова који су спречили летове авиона није било могуће одредити тачан положај ровова, што је омогућило Немцима да одбију напад 56. пешадијске дивизије и 6. дивизије 14. корпуса. 6. дивизија је успела да заузме "Четвороугао" после четвородневних напада, а гардијска дивизија одлучила се за напад, али су били заустављени.
До 15. септембра француској војсци 6. дивизије била је потребна пауза након недавних напада како би се одморила и обезбедила оружје, али је пешадија нападнута у 3 сата ујутру. Након 16. септембра 5. корпус проширио се на десном боку. Обављене су припреме за француско-британски напад 21. септембра, који је одложен за 25. септембар. Упркос реорганизацији, сам корпус извео је два изненадна напада 18. септембра у близини Комблеса и заузео ову територију.
Учинак тенкова био је неуједначен. Од 49, само 32 су била у стању да постигну постављене циљеве на бојном пољу. На крају, тенкови су се у великој мери показали само као психолошко средство, охрабрујући нападаче и застрашујући одбрану. Тактички су дали малу предност или подршку нападачима, а и када су били успешни тешко су могли да напредују преко кратера на бојишту брже од ходања темпом једног војника.