Бони и Клајд - хероји 20. века

Лепушкасти Клајд Бероу је рођен 24. марта 1909. године у породици сиромашних фармера из Тексаса. Још као дете показивао је садистичке склоности уживајући у мучењу животиња на фарми. Бони Паркер је рођена 1911. године у побожној баптистичкој породици. Отац јој је умро када је имала четири године и породица се преселила у Симент Сити у Тексасу. Била је мала, згодна девојка плавих очију и светле косе. Када јој је било 16 година удала се за Роја Торнтона, хулигана из Даласа, али је брак брзо разведен јер је он осуђен на казну затвора од 99 година због убиства. Њена мајка је била одушевљена кад је упознала Клајда Бероуа, мислећи да ће он помоћи Бони да преболи развод. Бони је тада имала 19 а Клајд 21 годину.

Њихова веза није добро почела. Прве ноћи кад је Клајд посетио Бони ухапшен је због седам провала и крађа аутомобила. Осуђен је на две године, али је побегао пошто је Бони успела да му дотури пиштољ у ћелију. Поново је ухваћен после крађе на железничкој станици, само неколико дана после бекства. Тада је осуђен на 14 година затвора. Живот у затвору у Тексасу био је суров и изузетно тежак. Разочаран што не може напоље, Клајд је наредио једном затворенику да му секиром исече два прста. Пуштен је и на штакама је отишао право код Бони.

Како би удовољио Бониној мајци, запошљава се у Масачусетсу и покушава поштен живот. Ипак, није могао да поднесе удаљеност од куће и ускоро се обрео у Даласу. Бони је на три дана пре тога побегла од куће и упустила се у живот пљачкаша и убица. Придружују им се Клајдов пријатељ Реј Хемилтон и двојица других људи.

Прво убиство су починили у априлу 1932. године, када су за безначајну суму од 40 долара убили Џона В. Бачера, јувелира из Хилзбороа, Тексас. Бони је провела извесно време у затвору због сумње да поседује украдена кола, али је у недостатку доказа пуштена без казне после три месеца. За то време су Клајд и његови ортаци сурово убили шерифа и његовог помоћника иза дворане за игру. Њихов највећи плен био је 3.500 долара, које су украли на бензинској пумпи у Гранд Прерију. Бони и Клајд су одлучили да то прославе и пошли су на излет мотором по Мисурију, Канзасу и Мичигену, одседајући у врхунским хотелима и хранећи се у најскупљим ресторанима.

Но, на њихово чуђење, новац није дуго трајао. Вратили су се опет ситним злочинима, убијајући за тричаве суме новца. Бони је хладно пуцала три пута у стомак касапину у Тексасу, пре него што га је опљачкала, а Вилијем Џоунс, шеснаестогодишњи члан банде, је убио сина власника аутомобила који их је ухватио у крађи. Пуцање и убијање су им постали аутоматски рефлекс. У марту 1933. године, банди се придружују у Мисурију Клајдов брат Бак и његова жена Бланш. Једва су успели да избегну хватање у стану у коме су одсели и том приликом су бежећи убили два полицајца.

Од тада за бегунце више нигде није било сигурно и они се селе из града у град, а успут пљачкају и убијају. Били су свесни да неће дуго остати на слободи, а Бони је у ствари у својој поеми „Прича о Бони и Клајду" предвидела њихову смрт. Највише их је плашило што више неће видети своје родитеље за које су обоје били дубоко везани.

Близу Велингтона, Тексас, њихов аутомобил је пао у провалију. Клајд и Џоунс су изашли читави, али је Бони задобила озбиљне опекотине када се ауто запалио. Спасио ју је један локални фармер. Банда се неколико дана скривала код фармера и његове породице, који су ускоро постали сумњиви и позвани у полицију. Још једном су се бегунци извукли уз пуцњаву и поново им се придружују Бак и Бланш. Бони је била већ озбиљно болесна.

У јулу банда одлучује да се одмори у туристичком кампу у Мисурију. Ту их је опколила полиција. Бак је погођен у слепоочницу, а Бланш је стаклом повредила очи. Неизрециво гладни, са две оболеле жене и Баком на самрти, зауставили су се да купе храну. За неки минут им је полиција била за петама и Бак је погођен у бедро, раме и леђа. Полиција га је после пуцњаве пронашла у трави, док је његова жена јецала над њим. Бак је умро у болници после шест дана, а Бланш је осуђена на казну затвора од 10 година. 

Бони и Клајд су следећа три месеца провели безнадежно бежећи пред полицијом, али их срећа није послужила. Њихов аутомобил, марке Форд В-8 седан, је 23. маја 1934. године опколило шест полицајаца. Кола су избушена са 87 метака и они су одмах умрли, крвавих и смрсканих тела. Клајду је тада било само 25 а Бони 23 године. Невероватно, али славна легенда о окрутним љубавницима је тек тада почела. Огромна маса окупила се на њиховом погребу у Даласу, узимајући цвеће са ковчега за успомену. Време није могло да избрише сећање на њих и упркос њиховим грубим, свирепим подвизима, многи их памте као хероје.