ЊЕГОВ БРАТ ЈЕ ПРВИ ОТЕТ: "Нисмо дуговали ни крв, ни новац. Ипак, није дочекао слободу"

Две и по хиљаде слика отетих и убијених косовских Срба, смештених на Српском зиду плача, годинама гледају ка Специјалном суду, чекајући своју правду.

Ни након 17 година ништа се није променило. Многе мајке су остале без својих синова, мужева и браће, а истина о њиховим убиствима остала је непозната свих ових година. Једино што они траже су правда и истина. Њих више нема, али заслужују да знају ко су њихове убице, сматрају њихове породице.

Симо Спасић, председник Удружења отетих и киднапованих на КиМ и брат прве жртве, рудара Жарка Спасића отетог 14. маја 1998. године и , није ни очекивао да ће остати без брата, већ је био сигиран да ће Жарко бити ослобођен, након отмице.  

"Ја сам се чуо са братом крајем маја 1998. године. И тад сам био убеђен да ће бити ослобођен. Рекао сам му тада да ми Албанцима не дугујемо крв, не дугујемо новац. Никад злочин нисмо учинили. Нажалост, он није дочекао дан слободе", прича Спасић.

У Дреници, месту где су преко 90 одсто становништва чинили Албанци, Симо каже да никада нису имали проблема са комшијама и да су увек били у добрим односима, ипак, то није спречило трагедију. Неколико година након тога, породица Спасић је од безбедносне агенције добила видео материјал из логора.

"Дали су нам видео касету на којој се виде четири српска лица у логору Ликовац у Дреници, који је контролисао Фатмир Љимај, под командом Хашима Тачија. Међу њима је био и мој брат. На том снимку се виде и униформисана лица ОВК-оваца. Чуло се да им постављају питања на албанском, они одговарали на српском и то је једино што ми знамо и имамо", прича Симо.

Ипак, он ће трагати за истином, све док се она не сазна и неће ниједног момента одустати од тог свог циља.

"Породице морају да се боре. Они не желе да дигну руке. Траже само правду, да се нађу починиоци. Дан за даном ове мајке ће умрети чекајући правду. Видећемо шта ће нам казати, идемо до Апелационог, Вишег суда, ми нећемо да дозволимо да се то заташка“, прича Спасић.

С обзиром на то да се очекује оснивање Специјалног суда за ратне злочине ОВК, на питање да ли мисли да је коначно стигло време за правду, Спасић одговара да се томе нада, али да сматра да је место за такву институцију ипак негде ван земље.

"Ми смо против тог суда да буде у Приштини. Ако то дозволимо, значиће да смо признали Косово као републику. Ми смо тражили да то буде нека неутрална земља, само не на Косову. Зар мислите да је моја безбедност загарантована ако ја одем доле и кажем да је Харадинај убијао?", објашњава он и апелује:

"Молимо све: Подигните глас за спас истине и правде за све српске жртве".