БУДУЋИ РАТ: Битка за Арктик
Звецкање оружја на Северном полу увелико траје. Борба око његових ресурсе по свој прилици неће проћи без показивања мишића и војног присуства Русије и НАТО-а. Разумевање тињајуће блоковке борбе за територију ипак није могуће а да се у причу не укључи криза у Украјини. Догађања у овој земљи су заоштрила односе источне и западне интересна сфере до те мере да је позивање на нови хладни рат већ постало опште место.
Геополитички стратези на обе стране су већ загледани у нове потенцијалне тачке сукоба и, чини се, сагласни да би међу првима могло да буде отворено питање Артика. Пре само три године, сада већ бивши генерални секретар НАТО-а Андерс фог Расмусен је на конференцији у Санкт Петербургу изјавио да алијанса нема намеру да присуствује у тој области.
''Неколико земаља чланица НАТО-а имају своје интересе на крајњем северу. Надамо се да ће све те земље које имају интересе наћи снагу да на миран начин одговоре на изазове који се појављују'', рекао је Расмусен 2011. године.
Ситуација се у међувремену променила, пише ''Политика'', па данас иако нема отовореног позивања челника алијансе за појачавање присуства на Артику, поједине чланице се залажу управо за то.
Почетком године земље НАТО-а, предвођене Норвешком, у овом делу света извеле су вежбу ''Хладни одговор'' у којој је учествовало 16.000 војника обучених за дејствовање у екстремним условима. У вежби су учествовале и земље које нису чланице алијансе попут Шведске и Швајцарске.
''САД су нестрпљиве да милитаризују Северни ледени океан. То морају да учине посредно преко односа са Канадом и кроз учешће Норвешке и Данске у НАТО-у. Сада позивају Шведску и Финску да се прикључе савезу са идејом да позиционирају НАТО на Артику'', оцењује Центар за истраживање и глобализацију у Монтреалу.
Да звецкање оружјем неће мимоићи ни крајњи север планете наговестила је и друга страна. Некадашњи руски амбасадор у НАТО-у, а садашњи потпредседник владе, Дмитриј Рогозин је изјавио да ће до средине овог века борба за ресурсе на Артику постати ''нецивилизована''.
На трагу његове изјаве помало неуверљиво звучи порука руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова од пре неколико дана да је Артик ''teritorija дијалога'' на којој нема проблема који би захтевали војно решење.
''Доктрина и анализе НАТО-а с времена на време напомињу да ће присуство војног фактора на Артику расти како се борба за ресурсе буде захуктавала. Чврсто смо убеђени да на Артику нема проблема за чије решавање би било потребно укључивање НАТО-а'', поручио је Лавров.
Забринутост због руских активности на Артику и апели за интензивније укључивање НАТО-а најгласније се чују у Ослу. Норвешка министарка одбране Ине Ериксен Сереиде је изјавила да поучен кризом у Украјини НАТО мора да буде спреман за заштиту својих чланица, укључујући и територију Артика.
''Украјина је трајно променила односе између Русије и међународне заједнице, укључујући односе Москве и НАТО'', истиче Ериксен Сереиде за Ројтерс.
Нешто конкретнији у изјавама како алијанса треба да се понаша по питању Артика био је некадашњи државни секретар у норвешком министарству одбране Роџер Ингербригстен који је поручио да је ''њихова амбиција јасан отисак стопала НАТО-а на северу''. Да ће приступ НАТО-а Артику бити много мање увијен него у случају Украјине јасно је и из чињенице да је крајњи север ограничен са неколико чланица Северноатланске алијансе.
Погледајте још:
- Москва објавила своје намере: Ево где шаљу војску!
- Руси се враћају на Арктик
- Лавров: Хаос у свету треба да решава СБ УН, а не САД и ЕУ!