Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Да ли хришћани нестају са Блиског истока и ко их може заштитити?

12.04.2015. 20:07
Пише:
Србија Данас/Н. М.
Da li hrišćani nestaju sa Bliskog istoka?
Да ли хришћани нестају са Блиског истока? / Извор: СД/илустрација

Од Блиског истока до подсахарске Африке, хришћани трпе нападе као никада раније. Само у 2014. години хришћани су прогањани више него било које друге године у новијој светској историји. Како зауставити овај негативни тренд и заштити хришћане од одумирања на месту са којег су потекли?

"Прогон хришћана је реалност. То је ужас који се све чешће догађа и шири стопом која је без преседана у модерно време," истакао је др Дејвид Кари, председник групе "Отворена врата" која прати поштовање верских слобода широм света.

Преко 4.000 људи је убијено прошле године само зато што су хришћани. То је дупло више убијених него 2013. године. А како тренд насиља на Блиском истоку улази у четврту годину, сугерише се да ће и 2015. бити тешка година за опстанак хришћана на Блиском истоку.

Isus Hrist, Uskrs, Jerusalim, krst
Исус Христ, Ускрс, Јерусалим, крст / Извор: Реутерс

У првих десет држава које су на самом врху по прогону хришћана налазе се: Сомалија, Ирак, Сирија, Авганистан, Судан, Иран, Пакистан, Еритреја и Нигерија.

У рату између муслимана, хришћани су легитимна мета

Исламски екстремизам је покретачка снага у прогону хришћана. У грађанским ратовима у Ираку и Сирији, у којима побуну предводе џихадистичке групе попут Ал Каиде раније и Исламске државе данас, хришћани су легитимна мета јер, осим што су "невереници", такође углавном подржавају режиме против којих се џихадисти боре. Разлог је тај што ти режими теже секуларизму, односно одвајању религије од државе, а не екстремном облику шеријата који углавном промовишу џихадисти.

Данашњи сукоби широм Блиског истока, слика су и прилика крвавих подела које доминирају у исламском свету. Том вишевековном сукобу "допринос" су дале и западне државе, које су за последњих 50 година подржавале једне и друге.

Islamska država
Исламска држава / Извор: Профимедиа/илустрација

Данас, најважнији спољни фактор на Блиском истоку су Сједињене Државе. Од напада на Њујорк 11. септембра, политика Вашингтона према региону се нагло мења. Интервенције у Аваганистану и Ираку додатно су радикализовале многе муслиманске групе које су у хришћанском Западу виделе највећег непријатеља, а међу домаћим хришћанима продужену руку Запада.

Бивши амерички председник Џорџ Буш је често у својим обраћањима рат против исламског тероризма упоређивао са "крсташким" ратом, што је код многих муслимана створило утисак о хришћанском нападу на муслимански свет.

Зато се број напада на хришћане широм Блиског истока значајно повећао за последњих 15 година. Не помаже ни чињеница што је најважнији савезник Америке на Блиском Истоку Саудијска Арабија, која важи за главног заштитника сунитског ислама на Блиском истоку и која је незванични "спонзор" тероризма. Са друге стране, ту је Иран, заштитник малобројних шиита, који важи за главног непријатеља Саудијске Арабије и Сједињених Држава.

Ови актери су умешани у готово сваку кризу на Блиском истоку, а хришћанске заједнице се ни криве ни дужне налазе између.

Политика САД у региону је више него чудна. Иако је реч о претежно хришћанској нацији, која је више пута истицала нужност заштите свих мањинских група на Блиском истоку (посебно хришћана), то ипак није спречило неколико администрација ове државе да активно подржавају опозиционе сунитске групе широм Блиског истока, код којих је постојало "семе екстремизма". Најновији пример је материјална и оружана подршка опозицији легитимног председника Сирије, Башара ал Асада, из које је изникла Исламска држава која већ годину дана терорише Сиријом, Ираком, али и шире.

Džon Keri
Џон Кери / Извор: Профимедиа

Секуларизам, једини спас за хришћане на Блиском истоку

Пошто не изгледа да ће се политика САД према овом региону драстично мењати, једини излаз у заштити хришћана, осим нових интервенција, јесте снажна подршка постојећим секуларним властима као и оним партијама које ће таквом облику владавине тежити.

Колико уопште има хришћана у региону?

Број следбеника вере Христове одвећ није велики на простору којим од 7. века доминирају исламске државе. Хришћана је највише у Египту; потомци античких Мисираца Копти броје око 10 милиона људи који су припадници Коптске источне православне цркве.

У Ираку их је између 500.000 и милион, а у Ирану око 300.000. Јордан има мање од 400.000 хришћана, док их је у Саудијској Арабији око 1,5 милиона, али су они сви радници из иностранства (закон наређује да сви у земљи морају бити муслимани). У Катару их је 250.000, а у УАЕ око 450.000, но већином су то страни радници.

Примера ради, у Бахреину има 77.000 хришћана, али су само 1.000 њих домороци и држављани земље. Осталих 76.000 су тзв. гастарбајтери.

Међутим, овде треба бити веома обазрив. Секуларисти виде неминовну потребу да се одвоји вера од државе и анулира владавина теократа, па се секуларизам на Блиском истоку због тога суочава са критикама и отпором традиционалиста, који оптужују секуларизам да се противи религији и да ради за колонијализам, односно Запад.

Још бизарнија је чињеница да су интервенције водећих држава Запада на Блиском истоку и Северној Африци, углавном биле уперене против лидера који су водили секуларне државе, а у том процесу су углавном помагали побуњене исламситичке фракције.

То је недавно потврдио и амерички сенатор из Вирџиније, Ричард Блек, истакавши да су вишегодишње интервенције САД на Блиском истоку и другде резултирале огромним бројем расељених хришћана у државама попут Сирије, Ирака, али и на Балкану. Ако погледамо историју америчког мешања широм Блиског истока, централно је да су у сваком од случајева различите земље управо "очишћене од хришћана".

Промена у политици САД према региону представљала би одлучан корак ка заустављању негативне тенденције нестанака хришћана са историјских простора, али то би значило радикалну промену у односима са Саудијцима, који ће још дуго година бити прва нафтна сила на свету (Иначе, у Саудијској Арабији постоји закон који забрањује муслиманима да промене веру. Казна за прекршиоце је смрт).

На крају, једно је сигурно - тренутно стање ствари је неодрживо, јер сигурно води ка потпуном нестанку хришћана са ових простора. Иако се чини да би овај проблем забринуо већину хришћанских нација на Западу да буду активнији у решавању овог проблема, то изгледа није случај.

Поред набројаних проблема, који су у корену нестанака хришћана са Блиског истока, за крај треба напоменути и оне који су са њима уско повезани, а то су: емиграција, као разултат искључености и прогона и пад наталитета, који се може видети у целом региону.

}