ДА ЛИ ЈЕ БАТИНА ИЗ РАЈА ИЗАШЛА: Ко је од познатих добијао "ћушке" као мали?
Сви људи су некада била деца, па тако и познате личности из политичког света и света естраде. Наравно, неки од њих били су несташни, па је право питање како су на то реаговали њихови родитељи, односно које су мере васпитавања примењивали и да ли су добијали батине?
Последњих месец дана се воде полемике о томе да ли су ћушке добре или не. Србија би ускоро могла да постане 23. земља у Европи која је законом забранила физичко кажњавање деце.
СВЕ СУ РЕШАВАЛИ ПРИЧОМ
Милутин Мркоњић, политичар каже да га родитељи никада нису тукли, као ни његову сестру. „Ми смо имали наше обавезе и испуњавали их како треба, а све проблеме, наши родитељи су решавали причом. Ни ја никада нисам подигао руку на своју децу и сматрам да недостатак коректног односа и родитељске љубави условљавају штап“, истиче Мркоњић.
„Мене родитељи нису физички кажњавали, а било је довољно само да ме отац погледа и да се смирим. Ја имам одличну методу. Кажем мојим унуцима да они мене не воле када нешто лоше ураде и онда се они мени окаче око врата и убеђују ме да ме воле. Децу не треба тући, са њима треба лепо, јер шта ћете када порасту?“, рекао је политичар Драган Марковић Палма.
"ЋУШКЕ" МИ НИСУ ОСТАВИЛЕ ТРАУМЕ
Глумица, Рада Ђурић каже да се ћушки сећа са осмехом. „Чини ми се да се актуелна прича односи на злостављање деце, а таквих родитеља, уверена сам има мало. Понека ћушка или чврга, са пуно љубави, не остављају трауме, бар на мене нису“, додала је глумица.
СА ДЕЦОМ ЈЕ СВЕ БОЉЕ РЕШИТИ ПРИЧОМ
Министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, каже да су се родитељи трудили да буду са њим и са братом и да им објашњавају ствари, а да их нису тукли. „ Ја сам саговорник вербалне методе и са децом се постижу бољи резултати када причате са њима. Толико мало проводим времена са својом трогодишњом ћеркицом да ми би ми се срце цепало да подигнем руку на њу“, каже Стефановић.
Топлица Спасојевић, бизнисмен, рекао је да је његов отац био такође бизнисмен и да је имао опуштен став према деци. „ Никада није био код куће, па је то мало времена користио да би се играо са нама. Ни од мајке нисмо добијали батине, трудили су се све да нам објасне разговором“, објашњава Спасојевић.
ПАМТИМ ОЧЕВ ШАМАР
Новинар Вања Булић не памти класичне батине јер их није ни добијао. „Једном сам од оца добио шамар, то сам добро упамтио. Мислим да сам имао одлично васпитање, јер дете највише учи гледајући родитеље. Пошто сам и сам отац, мислим да је највећи пораз родитеља када дигне руку на своје дете. Једном сам близанцима ударио по шамар јер су урлали на мајку и то ме је толико болело, да још нисам прежалио. Деца не треба да се туку, али мора да постоји нешто као поглед, интонација, покрет руке, који деца врло добро читају“, каже Булић, преноси Блиц.
ДА САМ РОДИТЕЉ, ПЉЕСКАЛА БИХ ПО ГУЗИ
„ Грдње су ми биле горе од батина и њих се веома добро сећам, иако је и тога било мало. Мој брат и ја смо имали добар однос са родитељима. Боље сам реаговала на похвале него на покуде. Не мислим да бих била боља да су ме тукли, али то је ипак индивидуална ствар. Да сам родитељ, врло је могуће да бих пљескала по гузи, јер чини ми се да код неке деце таква врста ћускица не би била лоша“, рекла је глумица Горица Поповић.
СЕСТРУ СУ ТУКЛИ, БИЛА ЈЕ НЕСТАШНА
Лекар Нада Мацура се сећа да ју је отац само једном неким прутићем ударио по туру за нешто „нећу“, као и да је то једини пут када је тако нешто рекла. „Моја сестра је добијала батине, била је живахна и заборављала је увек претходне батине. Противник сам било каквог насиља, али неке васпитне мере морају постојати.
„Тукли су ме повремено, више је било ћуски, али и правих батина. Не сећам се оних праведних, само неправедних. После батина увек су следиле и казне које су ми најтеже падале. Мислим да те батине нису утицале даље на мој живот, јер на крају крајева, тај неки мој карактер и слободоумност нису се сломили. Ћерку нисам тукла, баш зато што сам ја прошла кроз то, али то не значи да батине не треба користити када ништа друго не помаже“, рекла је глумица Светлана Бојковић.
БИО САМ ДОБРО ДЕТЕ
Министар енергетике Александар Антић се не сећа да је добијао васпитне батине. "Био сам добро дете. Родитељи су ме увек звали Саша, а када ме ословљавају са Александар, знао сам да нешто треба да коригујем. Противник сам васпитавања деце уз примену било какве фиичке силе, а колико се сећам, на свој сина сам евентуално подигао тон", додаје он.
Погледајте и: