ДА ЛИ НАМ СЕ ПРИРОДА СВЕТИ?! (ВИДЕО)

СРБИЈА – Огромне поплаве, напуштање домова и рушење истих, нестанак струје, воде за пиће, као и проблеме у саобраћају и непроходност до одређених градова, проблеми су којих се сви одлично сећамо и који су нас задесили у месецу мају.

11.12.2014. 17:32

Пише:

Невена Остојић

загађена Јужна Морава / Извор: Youtube Printscreen

Мало људи се, напуштајући домове и спасавајући животе у овим поплавама, запитало да нису и сами грађани криви за ове неприлике. Сасвим оправдано је да се о томе не мисли у тешким моментима, али можда је потребно нешто променити поводом тога.

Еколошка свест у Србији је на веома ниском нивоу. Чињеница је, и то добро позната, да су 2011. године мишљења Европске комисије о напретку Републике Србије садржавала и оцену да је "Заштита животне средине област у којој ће Србија морати да уложи највише напора за потпуно постизање европских стандарда". Наиме, један од веома битних услова за чланство у ЕУ јесте Поглавље 27-Заштита животне средине.

У најзагађеније реке у Србији спадају Дунав, Стари пловни Бегеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни Тимок и Бор, као и канал Врбас - Бечеј, док је чиста вода права реткост и може се још наћи у планинским подручјима, дуж Студенице, Моравице, Млаве и река у централној Србији.

Тешки метали, нафта, отпаци из кланица, пепео из термоелектрана - главни су извори загађења река у Србији. Наши највећи градови испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке јер не поседују постројења за пречишћавање отпадних вода. Око 50 одсто загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења. Београд сву отпадну воду кроз 20 излива испушта директно у Дунав и Саву без икаквог пречишћавања.

смеце у води / Извор: Профимедиа

Очигледно је да нам се природа свети и да нас упозорава да морамо више да мислимо на њу.

Председник Савета Факултета за примењену екологију Футура, Универзитета Сингидунум Јордан Алексић, рекао је да је јако битно не сводити појаву великих поплава које су нас задесиле на елементарну непогоду, већ коначно то статусирати као еколошку катастрофу. “Елементарна непогода довешће нас до уобичајеног епилога “Нико није крив, киша је предуго падала”, истакао је Алексић и додао да је неоспорно да се ради о екстремном природном феномену, поплави широких размера.

Како даље, шта предузети?!

Да би човек опстао на планети, потребно је да негује све око себе и штити животну средину. Повећање броја људи, доводи и до повећаних потреба за ресурсима (храном, водом, материјалима и сл.), простором, енергијом.

Индиректно загађивање воде врши се путем падавина обогаћених штетним материјама, апсорбованим у капљицама кише. Кружење загађујућих материја у природи, односно, човек када нешто баци, затим спали, улази у атмосферу и кондезује се као киша која се враћа на земљу, или преко земљишта у усеве и онда у организам човека.

Представљамо анкету online истраживања:

анкета о стању животне средине у Србији / Извор: Србија Данас

Сами смо криви за то што су нам храна, ваздух и вода за пиће загађени. Становништво се мора пробудити, јер можда је ова природна катастрофа опомена за све.

“Само истовремено разумевање и решавање ових питања, као еколошке катастрофе, може нас довести до решења која носе одговорности и кривицу због незнања, лоповлука и инерције”, рекао је Алескић и додао да је сада нужна солидарност, хуманост, свестрана испомоћ, али и да су неодложне промене затеченог стања-дивље градње, запуштених канала, септичких јама.

Приоритет је био да се пружи помоћ угроженом становништву, на све могуће начине, а сада је време да се промене лоше навике и негује природа, како би нам служила, а не наносила штету.

Јужна или Тужна Морава?