ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ДУХОВИ? Ево и научног одговора
Духови постоје само у нашем мозгу и научници су утврдили у којем их делу мозга могу пронаћи и зашто се појављују, према резултатима истраживања које је провео тим с Ецоле Polytechnique Федерале де Lausanne (ЕПФЛ).
Швајцарски научници закључили су да су "духови" односно "осећај нечије невидљиве присутности" производ нашег мозга у тренутку кад због болести, исцрпљености ли стреса мозак на тренутак изгуби појам о томе где се тело у простору налази. Они су у лабораторијским условима успели створити илузију постојања духова односно доживљаја невидљиве присутности.
Пацијенти који пате од неуролошких или психијатријских стања често су описивали осећај стране присутности, а слична су искуства безброј пута описивали и алпинисти, истраживачи, преживели, као и особе које су изгубиле најближе чланове породице.
Заједничко објашњење њихових искустава било је да су "осећали нечију присутност" али ју нису видели.
Тако је планинар Реинхолд Messner u јуну 1970., док се спуштао с братом с врхунца Нанга Парбат, исцрпљен и промрзнут у уветима разређеног баздуха, доживио присутност трећег планинара неколико корака иза себе али увек изван видног поља. Казао је како га није видео али је осеећао да је тамо.
Тим научника Олафа Бланкеа с ЕПФЛ-а успео је код добровољаца створити илузију стране невидљиве присутности у лабораторију а понудио је и објашњење феномена, преноси Јутарњи.хр.
Научници су показали да је осећај нечије невидљиве присутности последица промењених сензоримоторних сигнала у мозгу који су одговорни за свест о сопственом телу и његовом положају јер су утицали на, односно ометали су мозак у интегрирању информација о кретању тела с осећајем положаја сопственог тела у простору.
Они су збуњивали мозак испитаника у лабораторијским условима уз помоћ робота који је додиривао испитанике по леђима уз одгоду док су они истовремено сами понављали такве покрете.
Део испитаника настали доживљај описао је као осећај нечије присутности а неколико чак и као присутност духова. Осећај нелагоде био је у неким случајевима толиког ступња да су испитаници тражили да се експеримент прекине.
Научници су закључили да мозак, једном ометен, те информације није више тумачио као информације о свом телу него их је интерпретирао као туђу присутност.
Комуникацијски неспоразуми догађали су се између инзуларног, фронтопаријеталног и темепропаријеталног контекса мозга током размене информација и њиховог интерпретирања.
Резултати истраживања објављени су у časopisu Current Biology.
Погледајте и: