Да ли смо у читању бољи од статистика?
Живимо у доба технологије која се све више развија и мало нам остаје времена како би се посветили себи и својим задовољствима. Једна од релаксација је и уживати у природи уз неку добру књигу. По статистикама, поражавајуће је колико људи у Србији мало чита књиге, посећује књижаре и Сајмове или чак има сопствену библиотеку, а посебно када се сазна да годишња чланарина у библиотекама износи до 1000 динара, као и да увек можемо позајмити књиге од пријатеља.
Да ли због немаштине и лоше финансијске ситуације, или пак због неких других ствари које нас окупирају, чак 75-80% одраслих људи, по истраживањима у последњих годину дана није прочитало ни једну књигу која би им користила за посао и самообразовање, док је 60% људи прочитало само један бестселер.
Ипак, статистика је једно а стварност сасвим друга. Последњих година се примећује пораст интересовања за белетристику, док је још увек мања потражња за научним књигама. Читаоци предност дају страним писцима више него домаћим, популарнији су романи, историјске књиге, књижевност, књиге за децу, публицистика... Велики успех имају и наслови који су доживели екранизацију па је све више оних који уз премијеру доброг филма купују и књигу.
Свесни смо колико је битно да се деца едукују још од малих ногу и уз помоћ сликовница и бајки граде свој фонд речи. У данашње време, изгледа да је некако најлакше децу сместити испред телевизора или им дати неку мобилну игру у руке, па тако само 20% домаћинстава са децом до пет година не поседује ни једну дечију књигу. Основци и средњошколци, по традицији, читају само кад морају - око 30% школараца признаје да не чита књиге на распусту.
У Београду је већ нашироко познат традиционални октобарски Сајам књига и издавача, кога сваке године посети око 150.000 посетилаца. Оно што га чини другачијим је свакако приступачнија цена књига, велики избор популарних наслова, антикварних књига, одабир једне земље као домаћина Сајма и довођење познатих писаца како би промовисали своју земљу, културу, потписивали своје романе и дружили се са својим читаоцима.
С обзиром на то да је, како технологија све више напредује, у свету велика потражња за е-књигама (књиге у pdf формату које се могу читати преко сматфона, таблета и е-реадера), све више људи у Србији се одлучује и на овај вид читања. Предност е-књига је у доступности, лакшем претраживању и могућности наручивања online и наравно, како у Србији пиратерија још цвета, бесплатном преузимању преко интернета. Са само пар кликова можете је наручити преко online књижара или скинути са неких share фајлова а избор књига је заиста неограничен.
Иако је читање е-књига у порасту, још увек има љубитеља мириса хартије и штампаног издања, тако да је однос 50%-50%.
Статистика
Деца
44% деце узраста од три до пет година похађа било који вид предшколског програма;
20% домаћинстава са децом до пет година у Србији нема ниједну дечју књигу;
(Подаци Уницефа)
Средњошколци
1/3 чита само кад мора;
29,5% није проћитало ниједну књигу током последњег распуста;
25,7% прочитало у истом раздобљу више од две књиге.
(Подаци Завода за проучавање културног развитка)
Одрасли
10% - 15% прочитало једну до три књиге у последњих годину дана;
1,5% прочитало у истом раздобљу више од 12 књига (више од једне књиге месечно у просеку);
7% нема ниједну књигу у кући;
8,5% има више од 400 књига;
10% купује бар једну књигу месечно.
(Подаци Завода за проучавање културног развитка)
Мало нам треба да ову, заиста поражавајућу статистику променимо у нашу корист. Коју сте ви добру књигу прочитали у последње време?
