ДА ЛИ ВОЛИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ: Историјски пример како је вакцина спасила животе!
Дечија парализа је болест приликом које се губи контрола мишића. Пре проналаска полио вакцина дечија парализа је била велики проблем човечанства. Појавиле су се епидемије.
Деца су оболевала од groznnice, остајала без мишићне функције, плућа су престајала да им раде. Све до појаве вакцине много њих је умирало, а неке су животе провели у коморама које су им омогућавале да дишу. Ово су приче деце која су ову опаку болест преживела само уз помоћ отпорности организма и вакцине коју су примили након њеног проналаска.
Паул Енрике Макадо, Бразилац, у челичној комори провео је 45 година након што је као дете оболео од ове врсте парализе. Био је приморан да живи у такозваном "торпеду", па самим тим и принуђен да створи свој универзум унутар болнице.
Челична плућа су специјалан облик медицинске опреме која се употребљава за пацијенте оболеле од дечије парализе, када им мишићна функција плућа престане са радом. Она стварају притисак око грудног коша, што проширује грудни кош и увлачи ваздух у плућа.
Његове најраније успомене почињу у ходницима болнице. У инвалидским колицима лутао је од просторије до просторије, где су била смештена друга деца. Пронашао је пријатељицу у болници по имену Елина и свакодневно гледао смрт. Доктори су свим пацијентима оболелим од дечије парализе предвиђали животни век од само 10 година. Ипак и Паул и Елина надживели су “прогнозу“ лекара.
Прву вакцину је 1952. развио Џонас Салк, а ово отриће је јавно објављено 1955. Алберт Сабин је творац оралне полио вакцине која је у употреби од 1962. Обе ове вакцине су у употреби данас.
Мери Вирџинија, такође, је дуго година живела у комори. Рођена је 1930. године и имала је срећно детињство све до 1937. када је почела да се осећа помало нејасно. Имала је грозницу и није могла да контролише горњи део тела. У року од два дана нашла се у гвозденим “плућима“. Болница у којој се нашла била је пуна деце оболеле од дечије парализе. У само шест месеци преживели су само она и још двоје деце која су била у болници. Престала је да броји изгубљене другове тек када је напунила 24 године.