ДАЧИЋ НА СЕДНИЦИ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ: Суспензија ЗСО и захтев за пријем Косова у Унеско нису добар корак
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић истакао је вечерас да је Србија снажно посвећена Бриселском дијалогу, али је нагласио да искораци у правцу унилатерализма, попут захтева за пријем Косова у Унеско и примери изигравања постигнутих договора, попут суспензије споразума о успостављању ЗСО, нису пут у добром правцу.
- Одлука Уставног суда на Косову да суспендује споразум о формирању Заједнице српских општина је незабележен случај изигравања договора постигнутих уз посредовање ЕУ - оценио је Дачић, рекавши да је имплементација постигнутих договора од стране свих инволвираних актера од суштинског значаја за даљи успешан ток процеса дијалога.
Обраћајући се учесницима на редовној седници Савета безбедности УН посвећеној Косову, Дачић је подсетио да су за Београд кључни разлози за закључивање Бриселског споразума били одсуство суштинског напретка у остварењу основних људских права припадника српске и других неалбанских заједница на Косову.
Заједнице српских општина би артикулисала интересе српског становништва
У околностима у којима живи, српски народ на Косову и Метохији гаранцију свог опстанка и развоја види у ономе што му је од стране ЕУ гарантовано Бриселским споразумом, напоменуо је он.
- Реч је о успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, те допринела даљој и бржој нормализацији односа - истакао је шеф српске дипломаије.
Према његовим речима, тежина одлуке Приштине о суспензији ЗСО још је већа кад се узме у обзир да је њено објављивање уследило непосредно након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (SSP) са Европском комисијом.
Иронија је, како је додао, што је у овом Извештају Европска комисија оценила да су "испуњена два важна обећања", а управо супротно "Приштина је послала јасну и недвосмислену поруку свима - српској заједници, Европској унији и Уједињеним нацијама, да не поштује договоре и преузете обавезе и да нема намеру да омогући иоле бољи живот и уживање основних људских права Србима у Покрајини".
Кључно је питање, како је навео, шта ће урадити и како ће на то реаговати, прво Европска комисија, а затим и државе чланице ЕУ, али и како ће се поставити Савет безбедности Уједињених нација како би се Приштина навела на поштовање међународно-правно устаљених и признатих токова.
Дачић је навео и да упркос дугогодишњем присуству међународне заједнице, на Косову не постоје основни услови за несметани и одрживи повратак интерно расељених лица, изразивши жаљење што ни у овом последњем извештају проблем интерно расељених није добио простор и пажњу коју заслужује.
- Подсећања ради, указујем да се Република Србија и даље налази на незавидном, првом месту у Европи по броју интерно расељених лица. У току сукоба 1999. године и након уласка КФОР, више од 210.000 грађана је било присиљено да напусти своја пребивалишта на простору Косова, док је додатних 20.000 лица расељено у мартовском насиљу 2004. године", навео је Дачић.
У просеку се 25 одсто избеглица врати у своје домове
Дачић је рекао да је тренутно, унутар саме територије КиМ, расељено више од 18.000 лица, а на подручју уже Србије борави нешто више од 204.000 њих, од којих је, према истраживању УНХЦР, идентификовано 97.000 лица отежаног социјално-економског положаја, којима је неопходна помоћ.
- Како би се на прави начин схватило колике су препреке да се расељена лица врате у своје домове на Косову и Метохији, треба знати да се, у свету, после окончања сукоба у просеку 25 одсто избеглица и расељених лица врати у своје домове, с тим да је минимум 12 одсто, а највиши проценат иде и преко 50. На Косову и Метохији је свега око 1,5 одсто - навео је он.
Атмосфера некажњивости за злочине извршене над Србима
Апелујући на УН и друге представнике међународне администрације на Косову да помогну да се превазиђу проблеми који отежавају повратак интерно расељених, он је рекао да је то додатно подстакнуто атмосфером некажњивости за злочине извршене над Србима.
- Овакву атмосферу одражава и чињенице да нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца убиства за више од 1000 Срба који су убијени од 1999. године -подсетио је Дачић.
Према његовим речима, будући да се посебно поглавље извештаја поклања северу Косова, погрешно се може стећи утисак о задовољавајућем стању људских права припадника српске и других неалбанских заједница јужно од Ибра.
Угрожена имовинска права Срба
- У циљу стицања шире слике о ситуацији у којој живе, предлажем да се у наредни извештај укључи исцрпан преглед ситуације у којој живе Срби, Горанци и припадници других неалбанских заједница јужно од Ибра - поручио је шеф српске дипломатије. Он је посебно навео да су имовинска права Срба и данас угрожена на целом Косову, посебно продајом предузећа у српским срединама.
- Поред таксативног набрајања напада на споменике културе у извештајном периоду, Србија позива на даље интензивно ангажовање међународне заједнице у њиховој физичкој и правној заштити, имајући у виду актуелна политичка дешавања у Покрајини - додао је Дачић и нагласио да напади на споменике верске и културне баштине никад нису престајали.
То је, како је додао, необориви доказ да већинска заједница никад није прихватила српску културну баштину као део заједничког наслеђа и културних вредности које баштинимо на Косову и Метохији.
Изрази саучешћа жртвама терористичких напада
Шеф српске дипломатије је на почетку седнице најоштрије осудио недавне терористичке нападе у Паризу и Бејруту, као и обарање руског путничког авиона изнад Синаја, изразивши сасучешће породицама жртава.
Уз оцену да су политичке, друштвене и економске прилике у којима живи српска заједница на Косову и даље врло сложене, Србија, како је истакао, очекује од међународне заједнице, пре свега УН, континуирану помоћ на путу изградње поверења, за које дубоко верује да је једини чврст темељ за успостављање нормалног живота за све на Косову и Метохији.
