ДАЧИЋ: Србија није сабирни центар за мигранте, не можемо дозволити да се цео терет пребаци на нас!
Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да је Србија кредибилан партнер ЕУ у избегличкој кризи, али да не може да дозволи да постане сабирни центар за избеглице.
На неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата у Амстердаму Дачић је упозорио да би за Србију и за читав регион било посебно опасно уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, саопштило је Министарство спољних послова.
Тиме би се, како је упозорио, зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење. Србија такође, како је рекао, није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка.
Дачић: Србија понудила више него што су понудиле неке земље ЕУ
Он је подсетио да је Србија спремна да пружи привремени смештај за неколико хиљада миграната и да је сопственим средствима опремила додатне смештајне капацитете за 3.000 људи, те да настоји да то учини за још 3.000, уколико нам буде пружена конкретна финансијска подршка ЕУ.
То је више него што су понудиле неке земље ЕУ, рекао је он и додао да је Србија једина земља која није чланица ЕУ која је на македонско-грчку границу упутила 20 припадника МУП-а и изразила намеру да повећа овај број.
Осим тога, на донаторској конференцији за Сирију, одржаној у Лондону пре два дана, Србија је издвојила 500.000 евра за помоћ сиријској деци путем УНИЦЕФ-а.
Дачић затражио подршку за убрзање европских интеграција
Он је на неформалном састанку о избегличкој кризи у Амстердаму замолио министре спољних послова чланица ЕУ да одобре Извештај о испуњености мерила за отварање за поглавље 23 јер је то, како је објаснио, предуслов за остварење планиране динамике и отворање поглавља 23 и 24 током холандског председавања, саопшитло је Министарство спољних послова.
- Ова два поглавља не само да имају велики значај за процес реформи, већ се неки њихови делови директно тичу питања миграција - рекао је Дачић на састанку у Амстердаму.
Он је оценио да досадашње поступање Србије по питању миграционе кризе можда даје најбољу слику зрелости наших институција и спремности да поштујемо владавину права.
- Настављамо интензивно да радимо на окончању припрема за отварање још пет поглавља (5, 13, 20, 25, 26) и надамо се да ћемо током 2016. године добити вашу подршку да већина њих, ако не и сва, буду отворена - закључио је Дачић.
- Све време кризе били смо и остаћемо предвидљив и кредибилан партнер Европске уније - истакао је Дачић.
- Међутим, без обзира на потребу да будемо солидарни и на све разумевање и емпатију које имамо према онима који су се упутили на пут наде ка бољем животу, ми не можемо дозволити да се терет пребаци на нас, односно да се Србија претвори у својеврсни сабирни центар, паркинг за мигранте - нагласио је он.
Дачић: Од кључне важности да ЕУ постигне јединствен став
Дачић је нагласио да је за Србију као кандидата за чланство у ЕУ и веома оптерећену транзитну земљу на балканској рути, од кључне важности да ЕУ постигне јединствен став и усагласи свеобухватно решење.
Он је оценио да је најбитније да се са имплементацијом онога што се договори отпочне одмах, јер се већ на пролеће може очекивати још већи прилив миграната, а Србија је спремна да узме учешћа и прихвати свако одрживо решење које би било заједнички договорено и у интересу свих, укључујући и нас на Балкану.
Иако нисмо држава чланица ЕУ, спремни смо да учествујемо чак и у систему квота и да прихватимо један број миграната, у мери и на начин који буде договорен са ЕУ, под условом да су се определили да остану трајно у Србији, додао је он.
Србија је регистровала, примила и збринула око 600.000 миграната
Према његовим речима, у 2015. години, Србија је регистровала, примила и збринула око 600.000 миграната, што је скоро 26 пута више него у целој 2014. години, а њихов број ће у овој години, по свему судећи, бити и већи.
Поређења ради, ове године на територију Србије ушло је око 63.000 ирегуларних миграната, а од свих тих људи, тек њих 600 поднело је захтев за азил у Србији, навео је он.
Дачић сматра и да се у овом моменту не може предвидети колико ће овај тренд трајати, али да није у питању тренутна криза.
Он је нагласио значај успостављања система раног обавештавања о свакој новој мери која се спроводи у земљама крајње дестинације, како би све земље на рути биле унапред информисане о промени режима на границама и биле у могућности да им се прилагоде.