ДАНАС СУ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ: Народна веровања кажу да ОВУ СТВАР ТРЕБА ОБАВЕЗНО да урадите
Ево шта ваља радити, а шта не на један од највећих празника.
Духови или Педесетница је хришћански празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице. Назив Духови је дословце преузето из старословенског и заправо се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.
ВЕЧЕРАС МЕСЕЦ УТИЧЕ НАЈСНАЖНИЈЕ! Ако желите БОГАТСТВО - ноћас урадите ЈЕДНУ СТВАР!
СВЕТКУЈТЕ КАКО ТРЕБА: Ово су најчешће грешке које правимо док славимо крсну славу!
Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве“ будући да Дела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога“. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.
У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.
Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест. На велики празник Света Тројица народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост грехова или лек за болести.
СРПСКИ ПОСМРТНИ ОБИЧАЈИ: Како Срби купају МРТВАЦЕ, и зашто се НИКАД не сахрањују без...
Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому. Два дана раније, пре Духова, на гробљу се одржавају такозване отворене задушнице. Верује се да се у том периоду “отварају” гробови и да се може разговарати са мртвима. Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрлог.
Обичаји у источној Србији
У источној Србији, уочи, на дан и после Свете Тројице, Влахиње имају појачану ванчулну перцепцију и тада проричу, бају водицу за скидање чини и справљају биљне мелеме за успех и благостање. У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке. У једној од њих – “краљици”, учествују најлепше девојке у селу, представљајући русаљке, виле које су настале од душа преминулих девојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.
Према писању етнолога др Слободана Зечевића, омиљено место им је крошња, па се зато не препоручује пењање по дрвећу да се не би узнемириле, запоселе особу или је намамиле у коло да игра до смрти. Да би се човек заштитио од такве несреће, у џепу треба да носи чен белог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема и ружевима за усне.