ДАНАС ПРЕСУДА ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ: Ево за шта га терети оптужница
Трибунал у Хагу данас изриче првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, оптуженом за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, од 1991. до 1993. године.
Оптужница против Шешеља садржи девет тачака и терети га за злочине против човечности, прогон несрпског становништва на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање, затим за кршење закона и обичаја рата: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне и приватне имовине.
Стрељање и протеривање Хрвата и Муслимана
Међу злочинима за које је Шешељ оптужен су стрељање око 200 хрватских заробљеника на фарми у близини Вуковара, у новембру 1991 и убиство око 700 Муслимана у Зворнику 1992..
Даље, оптужница против лидера радикала се тиче његове активности у Хртковцима терети га за протеривање око 800 мештана овог војвођанског села. Наводи се да је лидер радикала "говором мржње" директно подстрекивао прогон хрватског становништва, што је чинио и у Вуковару, док је на другим местима (Мостар, Невесиње, Зворник, Босански Шамац, Брчко и Сарајево) подстицао и помагао прогон на тај начин што је регрутовао, организовао и индоктринирао мржњом добровољце који су били физички извршиоци злочина.
ЈЕ*ЕМ ВАМ МАЈКУ СВИМА! Сви Шешељеви хашки БИСЕРИ! (ВИДЕО)
Пројекат Велике Србије
Хаг Шешеља терети да је учествовао у злочиначком удруживању у циљу реализовања пројекта Велике Србије, тј. стварања јединствене, етнички чисте, српске државе на територији која је обухватала велике делове Хрватске и Босне и Херцеговине
Према оптужници он је у том злочиначком подухвату учествовао заједно са Слободаном Милошевићем и бројним другим српским политичким, војним и полицијским званичницима.
Ретроспектива суђења
Шешељ се у притвору хашког трибунала налазио од 24. фебруара 2003. године у који је отишао добровољно одмах након подизања оптужнице против њега, а суђење је почело 4 и по године касније, у новембру 2007.
У мају 2011 тужиоци су завршили извођење доказа. Шешељ је тада тражио да буде ослобођен сматрајући да његова кривица није доказана. Међутим тај предлог је одбијен а Шешељ који је требало да изводи доказе одбране одлучио је да то не учини.
Тужилаштво је тада, сматрајући да је Шешељева кривица по свим тачкама оптужбе донеказана затражило казну од 28 година затвора, док је оптужени тврдио да је побио све тачке оптужнице и захтевао ослобађајућу казну. Такође, је сматрао да је Хашки трибунал прекршио његово право на суђење у разумном року.
ШЕШЕЉ УОЧИ ПРЕСУДЕ: Ево колико година казне очекује лидер радикала
Расправно веће је тада разматрало само подстицање као облик Шешељеве одговорности, а не и друга два облика одговорности оптуженог - као материјалног починиоца злочина и члана удруженог злочиначког подухвата. О тим облицима Шешељеве одговорности, судије ће се изјаснити у првостепеној пресуди.
Они су цитирајући његове говоре закључили да су они одисали насиљем и да су ширили међунационалну мржњу и страх, као и да су деловали подстрекивачки на добровољце којима је налагао да се "свим средствима, злочинима и прогоном" боре за стварање Велике Србије, циљ његове националистичке идеологије.
Веће је закључило да је он са говорима у којима је омаловажавао Хрвате и Муслимане називајући их погрдним именима, наставио и након што је био обавештен о злочинима које су починили добровољци којима су такви говори били упућени.
Међутим, Шешељ је тврдио како је исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци било добровољно, уз размену имовине са српским избеглицама из Хрватске, али је веће утврдило како се то не може доказати јер је у то време владала атмосфера несигурности и страха која је ту сагласност поништавала.
У новембру 2014. расправно веће је на своју иницијативу Шешеља пустило на привремену слободу у Србију, због здравствених проблема, тачније због дијагнозе тумора на јетри. Након тога он изјавио да се неће добровљно вратити на изрицање пресуде.
Средином марта ове године, расправно веће одлучило је да Шешељ не мора да се враћа у Хаг на изрицање пресуде.
Судија Антоанети
Преседавајући судија Жан-Клод Антонети 2011. је изнео мишљење да би Шешеља требало ослободити по шест од девет тачака оптужнице, међутим судије Фредерик Хархоф и Флавија Латанци, већином гласова, одлучиле су да је Тужилаштво успешно доказало везу између Шепшељевог јавног деловања и "злочина које су починили припадници Српског четничког покрета".
Антонети је сматрао да би Шешеља, услед недостатка доказа, требало ослободити оптужби за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.
Са друге стране, сматрао је да је било довољно доказа о одговорности оптуженог за прогон и депортације.
Али довољно доказа за прогон и депортације несрба у Зворнику, Вуковару, Невесињу, ширем подручју Сарајева и војвођанском селу Хртковци. Антоанети је тада закључио да је говор мржње који је користио Шешељ "садржавао дискриминаторну намеру", наводећи Шешељеву изјаву у којој је рекао: "Ми вас нећемо убити, али ћемо вас потрпати у возове и аутобусе и правац Загреб".
ЛАЗАНСКИ О ПРЕСУДИ ЗА КАРАЏИЋА: Плашим се да ћемо имати још једног који ће умрети у Хагу!
Током главног процеса, Трибунал је Шешеља три пута осудио због непоштовања суда, односно објављивања идентитета заштићених сведока – на 15, 18 и 24 месеца затвора. По пресуди, те казне су обједињене.
Судија Антоанети је сматрао и да Шешељ не може бити крив за злочиначко удруживање са Слободаном Милошевићем јер се он зачлагао за Велику Србију, док је Милошевић заговарао очување Југославије.
Такође, он је оспоравао тврдњу тужилаца да је Шешељ, истовремено, подстрекивао и чинио злочине јер је према његовим речима "немогуће је да је Шешељ и подстрекач и починилац, већ да може бити само једно".