ДОБИЈЕН РАТ СА ТАЈКУНИМА: Како је Вучићева влада разбила легло корупције и криминала

Влада Републике Србије од свог формирања априла препрошле године ниже успехе на свим пољима, а посебан резултат остварила је у борби са криминалом и корупцијом. Рад српског премијера Александра Вучића дао је резултате и пре формирања садашње Владе, када је са СНС-ом на челу дошао на власт.

Непуних седам месеци након страначке победе уследило је највеће хапшење које је дало посебан печат - хапшење Мирослава Мишковића. Тиме је Вучић послао поруку да у Србији заиста нема недодирљивих.

Мишковићев последњи лет

Дванаестог децембра 2012. године приведен је Мирослав Мишковић, Марко Мишковић и још осам лица. Тада је саслушано и пет Мишковићевих сарадника.

Сви приведени су прво били одведени у полицију, а затим одатле у Тужилаштво за организовани криминал.

Мирослав Мишковић, власник "Делта холдинга", Марко Мишковић, власник фирме "Мера инвестмент фунд", и Мило Ђурашковић, власник "Нибенс групе", "Шер корпорације" и ПТП Ниш осумњичени су тада да су незаконито прибавили имовинску корист од преко 30 милиона евра.

Мирославу Мишковићу је, како се претпоставља, у једној трансакцији, прибављена имовинска корист од око милион и по евра, за колико му је на име повраћаја кредита више исплаћено. Претходно је Предузеће за путеве Ниш за приватизацију ПЗП Београд 2005. године узело 23 милиона евра кредита од Мишковићеве фирме "Хемслејд трејдинг лимитид" с Кипра, с годишњом каматом од три одсто. Међутим, уместо 25 милиона евра кредита с каматом, исплаћено му је 26,5 милиона евра.

Годину дана након његовог хапшења, компанија Мирослава Мишковића “Делта холдинг“ имала је губитак од чак 253 милиона динара, показују подаци Агенције за привредне регистре. Он је због својих дугова пожурио са продајом најбољег дела своје имовине, Делта ситија.

Мишковићу се још увек суди, као и осталим окривљенима који се терете да су оштетили путарска предузећа и крушевачку Фабрику мазива (ФАМ).

Хапшење Дарка Шарића

Познати нарко бос Дарко Шарић ухапшен је у заједничкој акцији полиција Црне Горе и Србије 18. марта 2014. године. Виши суд у Београду саопштио је да је Дарко Шарић лишен слободе по решењу о одређивању притвора и по потерници која је за њим расписана по налогу истражног судије од 9. децембра 2009. године.

Привођење Дарка Шарића у Специјални суд у Устаничкој улици пратиле су бројне домаће и стране медијске екипе.

Најтраженији нарко бос из Србије, родом из Пљеваља, у жижу светске јавности доспео је 2009. након заплене три тоне кокаина до које је дошло захваљујући сарадњи МУП-а Србије и америчке агенције ДЕА.

Он је летос осуђен на 20 година затвора због кријумчарења кокаина из Латинске Америке у Западну Европу, а суди му се још увек за прање пара стечених од трговине дрогом улагањем у легалне финансијске токове у Србији.

"Пад" Горана Перчевића

Осам месеци касније "пао" је и Горан Перчевић, власник фирме "Интеркомерц", због малверзација са кредитима Универзал банке од 1,4 милијарде динара и да је без поштовања законске процедуре одговорног лица добио 34 кредита.

Београдска полиција ставила је лисице и Ћосићу због помоћи учиниоцу кривичног дела. Ћосић, братанац министра у Влади Мирка Марјановића, важи за једног од најбољих Перчевићевих пријатеља, а Перчевић га је својевремено и довео из ваљевског краја и запослио у "Интеркомерц".

Шест месеци је трајала истрага о овом случају. Крајем јануара ове године Више тужилаштво је подигло оптужницу против њега.

Случај Мирослав Богићевић 

Још једна "банкар" завршио је своју каријеру када га је сачекала полиција док је покушавао да напусти земљу. Шабачки бизнисмен Мирослав Богићевић приведен је 24. новембра због злоупотребе положаја одговорног лица, са њим и пет особа.

Према наводима кривичне пријаве, осумњиченима је стављено на терет да су као одговорне особе у Привредној банци Београд од јуна 2012. до краја марта 2013. године незаконитим одобравањем 10 кредита омогућили противправну имовинску корист "Фармакому" у износу већем од 15 милиона евра.

Богићевић је, према тадашњим наводима, банкама дуговао више од 450 милиона евра, добављачима близу пет милијади динара, а Пореској управи још 1,6 милијарди динара.

Буђење Космајца

Трећа успешна акција у новембру 2014. и можда једна од најзначајнијих била је хапшење Драгослава Космајца.

Пробуђеном Космајцу инспектори су уручили налог за хапшење у коме се наводи да је осумњичен за пореску утају, злоупотребу службеног положаја подстрекавање, превару, противправно заузимање земљишта. 

Четворомесечни рад тадашњег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и његовог министарства поређен је са истрагом ФБИ и хапшењем Ал Капонеа који је такође пао на утаји пореза.

Космајац се није опирао хапшењу, већ је, пошто је био у доњем вешу, почео да се облачи. У вили у Звездари, у којој је и ухапшен, били су његова супруга и син.

Специјално тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Драгослава Космјаца (61) и још двојице осумњичених готово годину дана касније, да су извршили злоупотребе.

Акција "Резач" посекла многе корумпиране функционере

Једна од највећих акција против корупције је "Резач" - велика полицијска акција која је резултирала хапшењем највећег броја функционера у новијој историји Србије.

У великој акцији МУП у борби против корупције и финансијског криминала ухапшено је 79 особа, а међу њима су и "крупне зверке" - министар Слободан Милосављевић, бивша директорка Дунав осигурања Мила Јездимировић, власник Беохемије Жељко Жунић и бивша директорка агенције за борбу против корупције Зорана Марковић. Такође, ухапшен је и председник ФК Војводина, Зоран Шћепановић.

Комплетан списак ухапшених политичара и бизнисмена, погледајте на ОВОМ линку.