Ђорђевић објаснио зашто никада није хтео да пређе у Цибону и Југопластику

Доласком на клупу репрезентације Србије Александар Ђорђевић је препородио национални тим. "Орлови" су отишли на мала врата на Светско првенство, а из Шпаније су се вратили као вицешампиони планете. Тако је Ђорђевић још једном показао да игру под обручима познаје у душу, јер је и као играч био маестралан. Због тога је за шпански лист Ас дао интервју у којем је говорио о многим стварима из богате каријере.

Док је носио дрес Партизана имао је бројне понуде југословенских клубова, али је остао веран црно-белима.

- Могао сам да потпишем за Драженову Цибону, али нисам желео да играм са њим, већ да га победим. Такође сам могао да играм за Југопластику са Тонијем Кукоћем и Дином Рађом, али сам више волео да их побеђујем – објаснио је Ђорђевић.

Иако је крајем осамдесетих важио за једног од најбољих плејмејкера у Европи, није био члан репрезентације која је 1989. у Загребу на супериоран начин освојила Европско злато. Било је то последњи пут да је на европским шампионатима Југославија учествовала са кошаркашима из свих република. Тадашњи селектор Душан Ивковић се одлучио за Дражена Петровића.

- Имали смо неспоразум после једне утакмице. Цибона нас је добила после два продужетка у Загребу, а Дражен ми је пришао и рекао: "Никад више нећеш играти за национални тим". Али добро, био је најбољи. Ивковић се одлучио за њега, а имао сам сјајну сезону иза себе. Сада када гледам на то као тренер мислим да је одлучио исправно. Петровић му је донео поене које сам ја желео, али у одбрани. Зашто да имаш два веома офанзивна играча? Ивковић је повео Радовића и Здовца, који су били невероватни дефанзивци. Петровић му је доносио 40 поена по утакмици.

Као селектор Ђорђевић је осетио како то изгледа када мораш некога да одстраниш из националног тима. То је на својој кожи осетио Владимир Мицов.

- Нисам ја измислио правила селекције. Свуда је исто. Ако ти играч одговори на погрешан начин готово је. Његова каријера у репрезентацији је готова. Комплексна је то ствар. Пре нисте могли да одете из земље док не постанете звезда ту где сте почели. Сада многи одлазе са 20 или 21 годином. Нису сазрели ни као играчи, ни као људи. Не говорим им ја шта да раде, али истина је да нам је недостајала амбиција да вратимо медаљу српској кошарци. Сада се све променило и сада би сви да ускоче. Пре тога су годинама медији у Србији писали само лоше у нашој кошарци, о сукобима Звезде и Партизана. За мене је то било незамисливо.

И када смо код репрезентације онда не може да се спомене Бобан Марјановић. Прошле године овај центар није путовао у Шпанију, али се потом истакао као један од најбољих кошаркаша Црвене звезде. Чак је био МВП првог дела Евролиге.

- Он је тип играча који напредује са годинама. Сада је на врхунцу каријере јер је схватио које су његове предности на терену, а у Црвеној звезди је игра постављена за њега – додао је Ђорђевић.