ДОЖИВЕО НАЈВЕЋУ ТРАГЕДИЈУ КОЈУ ЧОВЕК МОЖЕ ДА ИСКУСИ: Ово је потресна животна прича Захарија Трнавчевића
Захарије Трнавчевић познати новинар и најстарији посланик Скупштине Србије, преминуо је данас у 90. години и иза себе оставио књигу својих сећања где је описао детаље из свог трагичног живота.
Нема веће несреће од оне када родитељи сахрањују сопствену децу. Таква зла коб задесила је Захарија Трнавчевића. Несрећну судбину која га је задесила после трагедије у којој је сахранио децу, описао је у књизи својих сећања "Сам о себи и другима".
- Због препирки са супругом Љиљаном, о раду и новцу, нисам стекао углед и поштовање деце. Нисмо више имали увид шта раде, са киме се друже, шта их привлачи... И даље сам много радио, путовао и све мање се виђао са синовима. Још мање - дружио. То је била грешка! У мени нису стекли старијег, искусног другара коме могу да се повере, навео је тада Трнавчевић.
Ненад је са најбољим другом џепарио да би дошао до новца да купи дрогу. Живео је у изобиљу, али се и он отео контроли презаузетих родитеља.
- На почетку лета 1981. године Ненад је саопштио да иде у Америку, као студент, да ради. Нисам био против тога, нека се осамостали. Студирао је и из Америке слао фотографије и топла писма из којих је извирала чежња за братом, мамом и оцем - присећа се Трнавчевић.
- Вратио се без видљивих знакова да је и у Америци уживао у опијатима. Тог дана, 21. октобра 1981. године, седели смо у стану. Ненад је изашао на балкон. Мало касније, зачуо сам, одоздо, врисак комшинице: Заре, уби се Ненад!
Наиме, његов син је под дејством јаких дрога скочио у двориште.
- Губитак Ненада је био болан терет за нас. Кривио сам себе што нисам више времена поклонио деци. Ту грешку платио сам најболнијом ценом. Тешили смо се сином Давидом. Привео је крају студије архитектуре, испросио Ивану и верио се с њом. Али, Давид је много пушио - каже Захарије.
Развој каријере
Захарије Трнавчевић је започео новинарску каријеру у листу Задруга 1. децембра 1948. године. Године 1964. почео је ради на РТС-у, где је убрзо затим почео да води и Дневник. Водио је и пољопривредну емисију "Знање имање" која је касније прерасла у "Знање на поклон". Такође, добитник је свих највиших новинарских признања.
Губитак и другог сина
Немоћан да га одврати од дувана, Захарије и Љиљана су се тешили речима "Хвала богу да и Давид није узео дрогу". Умро је од рака плућа, само неколико сати пошто смо Љиљана и ја са њим 2006. године прославили "златну свадбу", 50 година брака - причао је Трнавчевић.
- Љиљана је оболела од туге. Престала је да се распитује за позоришне представе, одбијала да идемо на Аду. Њена повученост је убрзала развој Alchajmerove болести. Примљена је на Геронтолошко одељење Градске болнице. У јесен 2010. године доктор Ерцег ми је јавио телефоном да је Љиљана преминула. Вриснуо сам, па онда заурлао од бола. Љиљана је отишла Ненаду и Давиду, у свет болних и дивних успомена - била су болна сећања Захарија Трнавчевића, који од тог октобра 2010. године не одлази на гробље, не пали свеће, не носи букете цвећа.
- Ишчекујем смрт увек када чујем звоно на улазним вратима стана. Последњи пут када је звонило, поштар је донео пошиљку. Преварио сам се. За смрт је рано. Тек ми је 88 година... - гласио је тадашњи завршетак Захаријеве приче.