ДРАСТИЧНЕ РАЗЛИКЕ У ЦЕНАМА: За једну куглу сладоледа у Београду, у Пироту можете купити 15

За куглу најскупљег сладоледа у главном граду, Пироћанац може добро да се заслади и расхлади.

У Београду је кугла од 60 до чак 150 динара, а за тај новац на југоистоку Србије, у корнету би могло да стане шест до 15 кугли, јер она кошта само 10 динара.

Толико велики распон цена не може бити последица различитих састојака, нити закупа пословног простора, пишу Вечерње новости. Једина разлика је у томе што у престоници и даље има сладокусаца који могу да приуште папрене ледене посластице. У Пироту би посластичар са београдским ценовником могао само да стави - катанац. 

После Пироћанаца, најповољније цене имају Новосађани. Код њих кугла може да се нађе за 30 динара, мада се нуди и за дупло више. У Врању се у посластичарницама може наручити сладолед за 40 динара по кугли, а у Нишу за 50 до 60. 

- Ове године нисмо мењали цене. Разлика између цена у београдским посластичарницама и онима у унутрашњости Србије мора да буде. Наш простор је скупљи, наши мајстори су скупљи, а и плаћамо сигурно веће таксе за радњу од колега у другим градовима. Најскупљи је, ипак, увозни сладолед, а купац ту плаћа и име - каже Никола Милић, посластичар из Београда.

За разлику од сладоледа у посластичарницама, код цена пљескавица и палачинки нема тако великих разлика. Углавном се омиљени специјалитет са жара нуди за сто до 200 динара. У Новом Саду, љубитељи брзе хране за пљескавицу треба да извоје од 150 па до 200 динара. 

- Посао не иде лоше, задовољан сам. Очекујем да се промет повећа, пошто нам креће "Егзит", па ће у граду бити више људи - каже новосадски роштиљџија. 

Осим сладоледа, у Пироту су повољне и цене других слаткиша у посластичарницама. За колач ваља издвојити 40 динара па навише, а лимунаде су 60 динара. Пљескавица стаје од 120 до 200 динара, бурек је до 70, а пица 300-400 динара. Посластичари, роштиљџије и пекари кажу да током јула и августа промет "мало живне" захваљујући гостима са стране. 

- Да имамо београдске цене, не бисмо имали коме да продамо своју робу, јер осим запослених у "Тајерсу" и у буџетским установама, овде мало ко има редовна примања. Када бисмо подигли цене, које, иначе, једва омогућавају пуко преживљавање, морали бисмо да закатанчимо своје радње. Могли бисмо само да одемо на Биро рада или да се за помоћ обратимо родитељима који су пензионери - кажу пиротски посластичари. 

Код Врањанаца нема разлике. Изабрали пљескавицу, парче пице или бурек, све има исту цену - 100 динара.