Ђурић: Србија жели да поглавље 35 буде што пре отворено
ПРИШТИНА - Шеф владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да Србија жели да поглавље 35, које ће бити отворено током читавих преговора у процесу европских интеграције Србије, буде отворено што пре без додатних критеријума.
"Међутим, поглавље 35 је таквог карактера и у преговарачком оквиру тако дефинисано да ће бити отворено током читавих преговора између Србије и ЕУ и кроз ово поглавље преламаће се наши односи са Привременим институцијама самоуправе у покрајини", рекао је Ђурић.
Србија жели да избегне да у овом поглављу буде коришћен тзв. приступ мете у покрету, односно, циља у покрету.
"Дакле, да се лествица критеријума за отварање или касније за затварање поглавља стално помера. Због тога ми водимо интензивне разговоре са представницима Европске комисије покушавајући заједнички да дефинишемо начин на који ће се водити разговори о овом поглављу, тако да Србија не зависи од политичких прилика међу косовским Албанцима, односно, од стања у Привременим институцијама самоуправе у Приштини", каже Ђурић.
Ако Приштина није у неком тренутку спремна да о нечему разговара, постигне договор или поставља нереалне услове то не сме да буде на штету европских интеграција Србије. Ту је, каже, одговорност и на Европској комисији, али и на земљама чланицама које морају да препознају стратешки значај чланства Србије у ЕУ и успешног завршетка преговора.
Упитан да ли је Србија закаснила да реагује по питању нелегалне приватизације на КиМ и зашто су претходних година власти у Србији биле потпуно пасивне по том питању, Ђурић се сложио да је држава од 1999. до 2012. у великој мери занемаривала питање одузете српске имовине на КиМ, и приватне, и државне.
"Стиче се утисак да нису у довољној мери коришћени домаћи и међународни правни инструменти да би се заштитила права грађана и, на крају крајева, права државе над својим стамбеним и привредним објектима у покрајини. Ми данас убирамо горке плодове такве политике", рекао је Ђурић.
Србија, каже он, жели да отвори широке разговоре са косовским Албанцима и Привременим институцијама самоуправе о имовини. А, јасно је да не може бити ни трајног економског развоја, сигурне климе за инвеститоре и људе који би потенцијално дугорочно својим новцем учинили да на КиМ буду отворена нова радна места, нови производни погони, док се не реши питање имовине.
Шеф владине Канцеларије за КиМ каже и да нема оздрављења друштва на КиМ без обзира на националност пре него што они који су вршили злочине не буду одстрањени из политичког и јавног живота и изведени пред лице правде.
"Уверен сам да господин (Клинт) Вилијамсон и међународна заједница предузимају коначне кораке на томе да се такви циљеви остваре и то нам даје наду", рекао је Ђурић.
Говорећи о Закону о амнестији, Ђурић је рекао да је његово поштовање неопходно за укупну политичку климу и за неопходну позитивну атмосферу како бисмо могли даље да напредујемо у процесу нормализације процеса.