Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: Мало је интелектуалаца у политици!

01.01.2015. 10:06
Dušan Kovačević
Душан Ковачевић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/Al Jazeera Балканс

Познати режисер анализира Србију данас, као и то на чему бисмо морали да порадимо следеће године.

Српски академик, редитељ, драмски писац, сценариста и позоришни радник волео би да се Косово врати у оквир Србије, али пошто се он уопште не пита – написаће једну протестну песму. Упоредио је то са писањем утешних речи блиској и драгој особи која је тешко болесна.

У интервјуу за Политику, овај режисер је изјавио да Србија никада није имала толико битних и важних људи који су се слушали.

- Имала је људе који су причали, али су причали на местима која нису битна за политичко одлучивање. Врло су били ретки људи који су били и врхунски интелектуалци и људи у политици. То у Србији скоро да није било, и ако је било онда има безброј места без имена и презимена, људи који су улазили у политику, излазили из политике не остављајући било какав траг.

Навео је да је један од таквих био Иво Андрић, који је, као човек дипломатије, већи део живота провео у свету, а да му је чак и то било замерено касније због фотографије на којој се руковао са Хитлером.

Ковачевић сматра да бисмо у следећој години морали сви заједно да поведемо мало више рачуна о здрављу, свако понаособ и да колико је могуће, мало више обратимо пажњу на оне којима можемо да помогнемо.

- Увек неко има више од другога, и увек неко некоме може да помогне. Чак и онај који нема, има више од некога који апсолутно нема ништа. И то би била једна лепа порука коју би свако морао да покрене од самога себе.

За дневни лист "Блиц", Душан Ковачевић се осврнуо на ситуацији у култури:

- Законом је, грубо говорећи, предвиђено да се наша национална кућа културе темељно реконструише. То је предлог, то пише на тараби. Међутим, постоји један мали проблем: пара за ту "реконструкцију" нема, а и оно мало што се одваја од укупног буџета подели се онима који су ближи шефу кухиње. И није само новац проблем. Већи проблем је сазнање да појам и вредности културе нестају, да се некултура изборила у свим видовима живота.

Оно што је јуче било срамота, данас је понос; оно што се сматрало стидом, данас је врлина; простаклук је мерило вредности и пут којим би требало ићи, по узору на већину богатих и славних. И шта вам треба више осим славе и богатства? Која је то још вредност потребна генерацијама које одрастају на чврстим, моћним темељима некултуре, неукуса, простаклука...