ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ДЕЈТОНА: "БиХ је место наметнутих политичких љубави и вежбалиште међународне заједнице"
У Бањалуци је завршена Конференција 20. година Дејтонског мировног споразума "Погледи", са које је поручено да у времену које предстоји, доносиоци одлука морају уложитии више напора и енергију усмерити на циљеве око којих постоји, или се може постићи консензус.
Једино ће на тај начин грађани БиХ осетити добробит и највећу вредност мировног споразума, а то је изградња друштва у миру.
"Наше различитости треба да буду наше богатство, а не препрека ка сарадњи и разумевању", један је од закључака усвојених на Конференцији, којој су присуствовали највиши државни и ентитетски званичници, представници међународне заједнице и суседних држава.
Споразум од историјског значаја
Дејтонски мировни споразум је од историјског значаја, јер је зауставио рат у Босни и Херцеговини, понудио могућност трајног мира, суживота, повратка избеглих и расељених, проналазак несталих, процесуирање одговорних, те могућност изградње државе утемељене на ентитетима, правима конститутивних народа и равноправности грађана, наведено је даље у закључцима. Истиче се да ће међусобно разумевање између БиХ и њених суседа, омогућити целој регији напредак.
У оквиру конференције одржане су три панел дискусије "Погледи изнутра", "Погледи региона" и "Погледи извана".
Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је у излагању да су у укупним односима у БиХ у суштини најзначајнији ентитети, пренели су бањалучки медији. Напоменувши да многи сматрају да је БиХ у кризи и распаду, Додик је оценио да је БиХ данас место "наметнутих политичких љубави и вежбалиште међународне заједнице".
Република Српка није против консензуса и договора у БиХ и усмерена је на очување Дејтонског мировног споразума. Према његовим речима, Дејтонски мировни споразум је од почетка контроверзан, те је показано да је мир у БиХ одржив само зато што је постојао политички систем на коме се могла обезбедити каква - таква равноправност ентитета и народа.
"Да није било великог кршења међународног права и наметања решења можда би овај споразум могли да сматрамо успешним", рекао је Додик. Он сматра да је сав проблем БиХ што се не уважава реалност.
"БиХ има мала овлашћења и наметање насилних овлашћења не може да буде дугорочно одрживо", поручио је, између осталог, Додик.
Бурна расправа у сред конференције
Иначе, у једном тренутку Конференцију је обележила бурна расправа члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића са Додиком, након што је председник Српске рекао да је БиХ "место наметнутих политичких љубави, место исељавања, место где не успева повратак, вежбалиште међународне заједнице".
Изетбеговић му је одговорио да већински хришћанска међународна заједница подржава Бошњаке зато што су коректни и спремни на сарадњу. "Да се сви понашамо као Милорад Додик не знам куд би нас то одвело", казао је Изетбеговић додавши да се Дејтон "третира као шведски сто са којег узимате оно што вам се допада и можете игнорисати оно што вам се не допада".
Изетбеговић је утврдио и да анекс седам Дејтонског споразума није спроведен, да се избегли нису вратили на своја огњишта, на шта је Додик одговорио да нико није спречен у томе, те нагласио да није заинтересован да се БиХ распадне, али и да није тај који ће прихватити политичка решења мимо Устава.
Ђурић: Србија у Дејтонском споразуму види шансу за сарадњу
Србија у Дејтонском споразуму и даље види шансу за сарадњу са свим државама у региону и оштро је против било каквог наметања решења за ситуацију у Босни и Херцеговини, а свака мајоризација једног народа на рачун другог за нас је неприхватљива, рекао је данас у Бањалуци директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Обраћајући се новинарима после конференције "Двадесет година после Дејтона - погледи", Ђурић је истакао да искрена рука помирења премијера Србије Александра Вучића свим народима у БиХ представља шансу коју сви у региону треба да искористе.
Он је истакао да је Србија, као гарант Дејтонског споразума, витално заинтересована за судбину свог народа преко Дрине и наставиће да га подржава, поштујући међународне оквире који су утврђени Дејтонским споразумом.
