ЕПИЛОГ МОЋНЕ "ГАСНЕ ПРИНЦЕЗЕ": Јулија Тимошенко, звезда падалица украјинске револуције
Европски суд за људска права у Стразбуру донео је 22. јануара одлуку да се неће више бавити тужбом Јулије Тимошенко против државе Украјине.
Откако је пре 11 месеци изашла из затвора њоме се нико важан више не бави, већ она сама са собом, што је резултирало видљивим крахом политичке моћи коју је некад имала.
Тужба се тиче кривичног поступка из 2011. године, који је вођен за време власти председника Виктора Јануковича, а суд је препоручио "пријатељску нагодбу страна" будући да је актуелни режим у Кијеву већ оценио да је суђење Јулији Тимошенко било политички мотивисано.
Монтирано суђење
Влада у Кијеву прошле је године оценила да су монтираним суђењем и држањем у затвору прекршена њена права из Конвенције о правима човека, што је омогућило суду да донесе споменуту одлуку.
Није спорно да су се Тимошенко и кијевски режим лако усагласили да ју је Јанукович политички прогонио, али да ли су односи бивше премијерке, која је током боравка на робији важила за вођу прозападне опозиције у Украјини, и њених бивших сарадника који су данас на власти?
Када је на таласу мајданских протеста прошле зиме пуштена на слободу Тимошенко се надала тријумфалном повратку на политичку сцену, а таква очекивања, како се чинило, нису била без основа.
Ипак, "гасна принцеза" и лидер странке "Домовина" завршила је на маргини украјинске политике, а да није било споменуте одлуке Суда, ко зна када бисмо о њој поново чули неку вест.
Све је изгледало друкчије док је Тимошенко робијала седмогодишњу казну због потписивања наводно штетног уговора с Русијом из 2009. године о купопродаји гаса и док је против ње вођено неколико поступака за проневере и вишемилионску порезну утају.
Опозиција у Украјини била је окупљена на темељу захтева да се бивша премијерка и симбол "оранж револуције" из 2004. године пусти на слободу, а снажну потпору том опозиционом захтеву пружали су западни политичари и медији.
Европски парламент донео је у периоду од 2010. до 2013. године чак шест резолуција о судском поступку против Јулије Тимошенко оцењујући да је реч о политички мотивисаној селективној правди, преноси адванс.
Ултиматум ЕУ
Европска унија поставила је ултиматум тадашњем режиму у Кијеву да без ослобађања Јулије Тимошенко не може бити потписивања споразума о придружењу ЕУ, а многи су европски комесари бојкотовали европско фудбалско првенство 2012. у знак неслагања с односом власти према Тимошенковој.
Тимошенко је одлуком парламента пуштена из затвора 22. фебруара прошле године, истог дана када је у јеку мајданског пуча Украјину напустио тадашњи председник Јанукович.
Њен наступ на узаврелом и крвавом Мајдану, на који је дошла у инвалидским колицима због болова у леђима, испраћен је звиждуцима протестаната који су до јуче носили транспаренте на којима је писало "Слобода за Јулију".
Народ није желео да јој пружи још једну шансу надајући се ваљда да ће се нови опозициони лидери - њени дојучерашњи сарадници, које је револуција довела на власт, показати мање похлепнима и корумпиранима.
Украјинска феминистичка група Фемен реаговала је на њен јавни наступ извођењем перформанса у Паризу у којем је истакла слогане: "Путинова марионета" и "Тимошенко = Јанукович".
Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала ју је у посету, али не у Берлин, него на бањско лечење за које се залагала и током њеног боравка у затвору.
По повратку у земљу и након скандалозних снимања претњи Тимошенкове да Русе треба побити атомском бомбом, а да Путину треба просвирати метак у чело, које су у марту процуреле у јавност, дотадашња миљеница Запада није више била пожељна за сарадњу.
Остало је упамћено да је том приликом утврдила да се Крим не би одвојио да је она имала власт, и да ће потегнути све своје везе и покренути читав свет против Русије.
Јулијини милиони
Да ствар буде гора по Јулију Тимошенко британски су медији тих дана објавили информацију о њених 85 рачуна у тадашњим банкама на којима су лежали милиони фунти.
Савете које је добијала од блиских сарадника и западних савезника да заборави на кандидатуру на председничким изборима у мају, Тимошенко није прихватила, а како ће се испоставити савети су били добри, јер је Петро Порошенко однео неприкосновену победу у првом кругу.
Тимошенкова је у кампањи за те изборе истакла да су јој приоритети борба против корупције и олигарха, и европски пут Украјине, али у њена обећања поверовало је тек нешто мање од 13 посто гласача.
Обећање да ће провести "трећи круг" револуције уколико не победи на председничким изборима, није ни покушала да оствари.
Пре председничких избора посетила је завичајни Доњецк, где је покушала да увери сепаратистичко руководство да је кадра ујединити земљу под равноправним условима за све, али тамо јој је приређен хладан пријем, а у Кијеву су је дочекале оштре критике.
Од ње се ограђују не само западне престонице које јој отказују већ заказане посете, него и њени "млади лавови" Арсениј Јацењук и Олександар Турчинов.
Они јој у августу, два месеца пред изборе, цепају странку "Домовина" одводећи са собом знатан део чланства у новоформирану странку "Народни фронт".
Током њеног боравка у затвору водили су странку и ваљда научили сами да одлучују, па им Тимошенко више није била потребна.
Слабљење "Домовине"
Пре изласка на парламентарне изборе Тимошенко је спровела иницијативу скупљања потписа за референдум о чланству Украјине у НАТО, но тај њен предлог надлежне службе нису ни разматрале.
Такође је оштро критиковала септембарски мировни споразум из Минска, инсистирајући на примени грубе силе према сепаратистима на југоистоку Украјине.
Ослабљена "Домовина" једва прелази цензус и осваја 19 од 450 мандата у Врховној ради, али постаје чланом широке владајуће коалиције с премијером Јацењуком у чијој влади добија два министарства – за младе и спорт и за регионални развој.
Таман кад је изгледало да је Тимошенко напокон пронашла своје место у новој украјинској политичкој реалности, она поново изненађује својим потезима, ваљда у жељи да подсети на претходну моћ.
Некада трећа најмоћнија жена света према "Форбсовој" листи ускратила је својој коалицији гласове "Домовине" када се гласало о буџету владе.
Ипак, и без 19 гласова њене странке буџет је усвојен, а њу нико није звао на разговоре нити јој је нешто нудио или је уверавао, премда је она на то вероватно рачунала.
Заступници су пре десетак дана изгласали њен премештај из парламентарног Већа за еуропске интеграције у Веће за људска права, мањине и међународне односе.
Њена "Домовина" поднела је недавно два предлога Врховној ради, први да се устроји парламентарна процедура за опозив председника републике, а други да се на југоистоку земље прогласи ратно стање.
"Прохујала с вихором"
Настављајући лутање између улоге самозване народне ујединитељице и радикалне политичке предводнице, једино Јулија Тимошенко изгледа не увиђа оно што многима изгледа сасвим јасно.
Да је њено време неумитно прошло и да више не представља чак ни симбол украјинске демократије, ма каква она била.
Али, њен некадашњи партнер из "оранж револуције" Виктор Јушченко, који по личном признању није учествовао у прошлогодишњим протестима на Мајдану "јер њему није место тамо где се тражи слобода за Тимошенкову" сматра да она још није рекла своју последњу реч у политици.
"Путин нема јачи политички дестабилизирајући фактор у Украјини од Јулије Тимошенко. Ако Тимошенко буде дочекала да се Порошенко први пут спотакне, видећете њену мисију", упозорио је бивши украјински председник Јушченко.
Прочитајте и: