СМАТРАЛИ СУ МЕ ФЕМИНИЗИРАНИМ: Како сам постао жртва бруталног вршњачког насиља
"Сведоци смо многих случајева вршњачког насиља која су све бруталнија и све учесталија. Жртва бруталног вршњачког насиља био сам и ја”, отпочиње своју исповест Никола Јањић из Врања.
"Насиље се другом дешава" и "Шта се то мене тиче" прве су помисли сваког тинејџера. Све док се у шакама насилника не нађу и сами.
Тог 15. септембра осамнаестогодишњи Никола није био неко ко је чуо за насиље, није био пуки посматрач, био је - мета.
Охрабрила га акција "Друг није мета"
У страху да не прође кроз исти кошмар, Никола није хтео о овоме да говори. Међутим, након подршке најближих, који су спремни да дају срце за њега, и акције Друг није мета чије су поруке долазиле до њега самог, Никола је скупио храброст И решио да проговори о нападу.
“Придружио сам се акцији Друг није мета, као и моја школа, не да бих заштитио себе већ да бих спречио ширење вршњачког насиља. Тог дана сам претучен, зато што нисам одговарао на њихове провокације, колико већ сутра може бити претучен неко други”, каже он.
Један обичан школски дан претворио се у пакао који није ни помишљао да му се може десити. Враћајући се кући, на прагу Економско-трговинске школе неко га је одгурнуо раменом, а онда...
ЈАК УДАРАЦ
"'Зашто се гураш?', рекао ми је један дечак кога сам до тог дана познавао само из виђења. Изговорио је још неке речи, али ја нисам баш најбоље разумео, окренуо сам се и пошао према другом излазу школе.
Кренуо сам са другарицама кући и на неких педесетак метара од школе осетио сам јак ударац у потиљачном делу главе. Окренуо сам се, али никог нисам видео. Када сам се окренуо да наставим пут према куће испред мене је стајао исти дечак и обратио ми се поново: ‘Кога ти кулираш, је л' знаш ти ко сам ја?’“, прича Никола.
Онда је тортура почела. Шутнуо га је у међуножје, Никола је успео да га спречи, али су обојица ипак пала на земљу. Десетак момака притрчало им је, али не да помогне, већ – да се придружи.
“Почели су да ми задају ударце ногама у пределу главе, кичме, стомака, препона и ногу. Другарице су пробале да реагују. Једну су гурнули, а када су кренуле да позову помоћ ухватили су их и све време док су ми задавали ударце ногама, држали их. Од силних удараца у пределу главе ја сам на тренутке остајао без свести. Нисам препознао све нападаче, али моје другарице су препознале већину”, присећа се Никола мучног догађаја.
"Почните од себе, то су ваша деца"
Никола је, након насиља које је претрпео, поручио родитељима да утичу на своју децу на време.
"Говорите им како агресија није добра. Почните од себе, то су ваша деца, нису нека туђа. Покушајте позитивно да делујете на своју децу, спречићете много, много тога. Почев од тога што нећете псовати, што нећете мрзети, што нећете ширити разноразне агресије у својој кући."
НЕМА ЋУТАЊА!
Пре него што је постао свестан шта му се догодио, случај су руководству школе пријавиле његове другарице које су биле са њим. Решиле су да не ћуте о томе, већ гласно проговоре и регују на вршњачко насиље.
“Руководство је одмах реаговало и случај пријавило полицијској управи у Врању. Полиција је се одмах одазвала позиву. Тренутно прикупљају све потребне доказе, али је случај пријављен Јавном тужилаштву које ће поступак извести до краја и виновнике туче изрећи одговарајуће васпитне мере”, рекао је Никола.
На крају, напад на њега покушали су да оправдају етикетом коју су му доделили -"феминизиран". Ипак, успео је да скупи снаге да им се супротстави, не физички, већ јавно. Испричао је своју причу, тортуру вршњака кроз коју је прошао и решио да стави тачку. Тачку на насиље које је доживео.