Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА: Нема "модификације" захтева према Србији

14.05.2016. 22:07
EU
ЕУ / Извор: Профимедиа

Европска комисија одбацила је данас тврдње да своје захтеве према Србији "благо модификује" због хрватске блокаде, и истиче да услови за отварање поглавља 23. у преговорима о придруживању остају непромењени.

- Наш став остаје исти - изјавила је портпарол Европске комисије Маја Коцијанчић.

"Дојче веле" је објавио да Брисел "благо модификује" свој став и да ће "изаћи у сусрет" Хрватској када је у питању отварање поглавља 23 са Србијом. Та немачка медијска кућа наводи да је имала увид у интерни документ Министарства спољних послова Немачке. 

ЕУ ИМА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ: Пуна је квази-Европљана!

Хрватска је једина од 28 земаља чланица ЕУ која није дала "зелено светло" за отварање поглавља 23. у преговорима Србије о чланству у ЕУ. Званични Загреб овакав свој став објашњава резервама када су у питању закон о регионалној надлежности Србије у процесуирању ратних злочина, гаранције о учешћу хрватске националне мањине у парламенту Србије и пуна сарадња Србије са Трибуналом у Хагу. 

Vojislav Šešelj
Војислав Шешељ / Извор: Профимедиа

"Дојче веле" наводи да Немачка једино има "разумевања" за овај последњи захтев, односно да се, иако се то не прецизира, мисли се на захтев за изручењем Војислава Шешеља, те троје његових правних саветника због непоштовања суда. 

Изоставити билатерална питања из преговора

Из Европске комисије су у више наврата понављали да се такви захтеви Хрватске не могу узети у обзир када је реч о условима за отварање поглавља са Србијом. 

ЖЕНЕ СА ВРХА: Ове три даме сарађују са Путином! (ФОТО)

Дипломатски извори из седишта ЕК у Бриселу до сада су наглашавали да је захтев о учешћу мањина у парламенту "билатерално питање" и указивалил да закон уверзалне јурисдикције када је реч о процесуирању ратних злочина постоји и у легислативама појединих земаља чланица Уније (као пример наводи се пример Белгије и њене јурисдикције у случају злочина почињених у Руанди).