Филм о Арсену Дедићу
Арсен Дедић је највећи песник паметних четрдесетогодишњих мушкараца, рекао је редитељ Младен Матичевић, чији ће документарац „Мој занат” бити ускоро на „Белдоксу”.
Заронивши у дубине два паралелна света уметника чија су дела постала део колективне свести, Младен Матичевић кроз самоисповест свог филмског јунака гледаоцу предочава Арсена Дедића као становника свемира славних и великих, али и Арсена као човека из суседства који свакодневно покушава да достојанствено држи кормило свог властитог живота који га је одавно надрастао.
С једне стране је то Арсен, рођен и одрастао у шибенској улици Николе Тесле, са свом својом, до сада никада тако до краја откривеном интимом, а са друге велика музичка звезда која тако дуго блиста увек постојаним сјајем. И управо тим ауторским опредељењем да ово буде филм у којем ће о Арсену говорити само Арсен, Матичевић је свом филмском јунаку подарио досад невиђено интригантну димензију.
И Матичевићево опредељење да „Мој занат” буде црно-бели филм испоставило се као пун погодак. Филмска слика до краја се сљубила са филмским садржајем, са Арсеновим стиховима, са Арсеновим нотама. Матичевић је, каже, од почетка био свестан да је себи поставио веома висок естетски задатак, али да је желео да сними филм „елегантан онолико колико је елегантна Арсенова музика и његова уметност уопште”.
„ Црно-бела фотографија била је природан избор, јер ја Арсенову музику чујем као црно-белу у оном најплеменитијем смислу. За мене су стари црно-бели филмови појам елеганције, визуелне лепоте и делују ванвременски“ –каже Матичевић, који је у свом некласичном документарцу трагао за одговором на питање ко је човек који стоји иза песама и стихова које толико волимо.
Један од могућих одговора, још на самом почетку филма, нуди сам Арсен Дедић. Каже: – Ја сам Арсен. То ми је име и занимање. Ја се узимам као лек или као отров. Скраћеница ми је Арс, а хемијски знак АС... Моје име је лозинка љубавника... Оно што затим следи јесу милозвучне континуиране и чврсто повезане покретне слике и лепих и тешких тренутака у животу уметника и његове уметности, музике и поезије. Филм намењен свима. И онима који су толико млади да не знају ко је Арсен Дедић и онима који су његове песме одувек волели.
Матичевићев документарац „Мој занат” од 75 минута сниман је са прекидима две календарске године, уз многе проблеме, пре свега финансијске природе. Аутор каже да би његова дугогодишња жеља да сними овакав филм остала у домену маште да није упознао Веру Робић-Шкарица, челницу Хрватског филмског савеза, угледне загребачке продуцентске куће, која је храбро стала иза филма, изборивши се и за већинску подршку ХАВЦ-а. Мања финансијска подршка стигла је затим и из Филмског центра Србије…