ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ: Дан када је Србија умало остала без КРАЉА! (ФОТО)
За разлику од веровања, овај догађај је стваран!
На данашњи дан, осим што је Ивањдан, Србија памти један од великих историјских догађаја, који је могао да промени све. Око 18 часова 24 јуна 1899. бивши ватрогасац Ђуре Кнежевић је покушао да убије краља Милана Обреновића, тада команданта Активне команде војске, у ствари сувладара са својим сином Александром Обреновићем.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА ИВАЊДАН: Девојке које желе да се удају ОБАВЕЗНО нек ураде ОВО!
Срећом, атентат који се догодио недалеко од Калемегдана, није успео. Тај атентат улази у ред превратничких акција против владавине Обреновића и, према образложењу противника, њиховог гушења политичких слобода у Србији.
ДАНАС ЈЕ ИВАЊДАН: И ову ЈЕДНУ СТВАР обавезно морате да урадите!
Позадина атентата није довољно расветљена. Краљ је за организацију и извршење атентата оптужио Радикалну странку.
Прогони и процес после атентата били су усмерени управо против радикала, али су оптужени радикални прваци на процесу одрекли своје учешће у атентату, док је Никола Пашић изразио жаљење због антидинастичких елемената у Радикалној странци и изјавио лојалност краљу.
Није довољно доказано мишљење, које је заступао краљ Милан, да је у атентат умешана руска тајна полиција, као ни претпоставка да је извршен у корист династије Карађорђевића.
На смрт је осуђен атентатор Кнежевић, који је одмах и стрељан и, у одсуству, бивши народни посланик Ранко Тајсић. У низу осуђених на 5—20 година налазили су се Стојан Протић, Коста Таушановић и Никола Пашић, који је помилован на дан изрицања пресуде, а Аца Станојевић је ослобођен као невин са још неколицином оптужених.