Знате ли где иде наше сало када смршамо?

Ендру Браун са "Универзитета Новог Јужног Велса" и аустралијско ТВ лице и бивши физичар Рубен Мирман сматрају да, када смршамо, сало "издахне" из нашег организма. Њихове нове рачунице, засноване пре свега на знању из биохемије, објављене су у "Британском медицинском журналу".

Доста се говори о дијетама и скидању сала, међутим постоји доста заблуда у вези са губитком килаже. Неки људи мисле да је сало конвертовано у енергију или топлоту, што је нарушавање закона о конзервацији масе, док други мисле да се сало излучује, или чак претвара у мишиће.

Раније се мислило да није никад могуће изгубити ћелије сала (масти), већ да их је једино могуће једноставно скупити вежбама.

- Запањујући је ниво забуне и незнања о метаболичким процесима губљења тежине – наглашава Браун и истиче да је тачан одговор да се већина масе издахне као угљен-диоксид (ЦО2) и једноставно одлази у ваздух.

Вишак угљених хидрата и протеина претвара се у хемијска једињења која се зову триглицериди (који садрже угљеник, хидроген и кисеоник) и онда се складишти у липидне капљице ћелија сала. Да бисмо изгубили тежину, трудимо се да метаболишемо ове триглицериде, што значи да ослобађамо угљеник који се налази у нашим ћелијама сала.

Губљење 10 килограма сала захтева удисање око 29 кг кисеоника, што производи 28 кг угљен-диоксида и 11кг воде. На тај начин метаболизам прерађује сало.

Тако испада да су плућа наш примарни орган који излучује вишак тежине приликом мршављења, оно што плућа не прераде се претвара у воду и излучује се кроз урин, столицу, зној, сузе и остале телесне флуиде.

Да ли то значи да уколико интензивније дишемо губимо тежину? Браун и Мирман кажу не, јер би то водило до хипер-вентилације са којом долазе и вртоглавица, убрзан рад срца и губитак свести.

Ако вам се допало ово истраживање, интересоваће вас и како се можете решити ОДВРАТНИХ бубуљица (више о томе на ОВОМ линку)