Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ГДЕ ЈЕ САХРАЊЕН РОГОЗИНОВ ЧУКУНДЕДА: Мистерија гроба контраобавештајца царске армије

24.01.2016. 10:06
Dmitrij Rogozin
Дмитриј Рогозин / Извор: Профимедиа

Николај Антонович Миткијевич-Жолток, чукундеда потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина, вероватно почива негде на територији бивше Југославије.

Поред Београда гробница водећег контраобавештајца царске армије могла би да буде у Словенији, Сарајеву, Билећи, Горажду, па и у Војводини, где само у Белој Цркви почива деветнаест белогардејских генерала.

После дугогодишње потраге за вечном кућом свог прадеде, Рогозин сматра да он, ипак, почива негде у Србији и путем “Твитера” је замолио премијера Александра Вучића да му помогне у проналажењу преткове гробнице.

Постоји могућност да је генерал Миткијевич-Жолток сахрањен под другим идентитетом јер је као главни контраобавештајац “белих” Руса био на мети “црвених” атентатора.

Руски општевојни савез, који је радио на уједињењу свих “белих” у изгнанству, ради рушења комунистичког режима у отаџбини, основао је 1924. генерал Врангел са својим штабом, у коме је био и Рогозинов чукундеда, генерал Николај Антонович Миткијевич-Жолток. Планови Врангела о ослободилачком рату су се угасили заједно са Врангеловим животом. Он је умро у Белгији 25. априла 1928, а сумњало се да је отрован. Његови сарадници из штаба су нестали у јавности, кад су му испунили последњу жељу, да буде сахрањен у Београду у руској Цркви Свете тројице на Ташмајдану. Претпоставља се да је међу њима био и генерал Миткијевич-Жолток.

– Из Русије су у емиграцију кренули милиони људи, а многи који стигли у Србију касније су се разишли широм света. И генерал Врангел, који почива у нашем храму Свете Тројице, умро је у Бриселу, али је његова последња воља била да буде сахрањен у Београду – рекли су за Вечерње новости у Подворју.

Био је заменик начелника штаба Државне страже Русије

Управо гробница генерала Петра Врангела, последњег команданта Добровољачке армије југа Русије, који је покушао да с најближим сарадницима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца организује ослободилачку војску указује да овде почива и Рогозинов чукундеда. Наиме, генерал Миткијевич-Жолток био је истакнути члан штаба команданта Јужног крила руске војске Деникина, а затим и његовог наследника Врангела.

- Генерал Николај Миткијевич-Жолток био је заменик начелника штаба Државне страже Русије, која је обављала послове данашњег Министарства унутрашњих послова, Федералне службе заштите и Федералне службе безбедности – забележио је Рогозин истражујући биографију свог чукундеде.

Dmitrij Rogozin
Дмитриј Рогозин / Извор: Танјуг

У аустроугарском “лагеру” у кршевитој забити кадети су учили по програму царских војних академија, а професори су им били официри највернији заклетви. Они нису желели да оду у богате европске метрополе, као већина емиграната из виших слојева, јер су веровали да ће се вратити у победничком рату. У руски корпус су почели да се пријављују чак и Срби фасцинирани вештинама и културом кадета. О том времену сведочи и запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри. Кадетско училиште из Билеће се 1933. преселило у Војводину, у Белу Цркву, где се још 1920. доселило више од 2.500 “белих” Руса.

Међу њима су били и кадети који су убрзо наставили школовање и обуку, јер су се доселиле комплетне школске установе: Николајевско кавалеријско училиште из Петербурга, Марински Донској институт из Новочеркастка, Кримски кадетски корпус. Кад је Кадетски корпус из Сарајева 1929. дошао у Белу Цркву, они су се ујединили у Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. На донедавно запуштеној парцели на белоцркванском гробљу почива 650 Руса, међу којима 19 царских генерала. Оригиналну документацију и музеј ове заједнице уништили су 1944. црвеноармејци.