ГДЕ ЈУЖНИ СТАДЕ, НЕК БУГАРСКИ ТОК ПРОДУЖИ: И руски гас, и Србија у причи
Нови пројекат гасовода Бугарски ток би требало бар делом да помири сукоб интереса унутар чланица Европске уније и нађе извесну равнотежу између планираног гасовода Северни ток 2 и изјаловљених очекивања прихода и снабдевања енергијом земаља које су оштећене напуштањем изградње гасовода Јужни ток.
У "Балкан" стиже и руски гас
Бугарски ток снажно гура Софија, а о томе како би се у пројекте испорука руског гаса Европи могла укључити Италија и њене компаније у Москви ових дана разговарали су руски председник Владимир Путин и италијански премијер Матео Ренци који је оштро замерио Европској комисији да нема ништа против Северног тока 2, а зауставила је Јужни ток, за који је снажно заинстересована била Италија.
Бугарски ток би делом био прикључен на већ изграђену инфраструктуру Јужног тока, руски, азербејџански и гас из бугарских и румунских извора би се сливао у велико складиште и чвориште "Балкан" на обали Црног мора, а одатле би ишао такође у Србију, Мађарску, Словенију, Италију.
Европски и амерички енергетски стручњаци и аналитичари сад почињу озбиљно да гледају на изјаву бугарског премијера Бојка Борисова да ће постројења Бугарског тока бити стопостотно бугарска, дакле сагласна правилима ЕУ, али да ће се преко њих у складиште "Балкан" сливати и руски гас, по количини шестина оног што је предвиђано Јужним током.
Амери не верују у овај пројекат (или не желе да верују)
У Вашингтону се, као и досад кад је реч о енергетском повезивању Европе и Русије, с крајњом пажњом и одбојношћу гледа на могућности да руски гас ипак у замашном обиму долази у Европу, нарочито ако то значи да ће убудуће заобилазити Украјину.
Америчка агенција са стратегијске прогнозе Стратфор тако изражава сумњу да ће прорадити Бугарски ток, мада каже да ће Бугари и Руси закуцати на отворена врата посебно у Србији, Мађарској и Италији, куда гас треба да протиче у Европу.
Стратфор наводи да се свакој врсти повезивања Русије с европским континентом и кад је у питању достављање руског гаса преко Северног тока 2 у Немачку, противе нарочито Пољска, Литванија, Естонија, Летонија, Словачка, као и Украјина.
Добра замена
Бугарски и Северни ток 2 би ишли на руку одлуци Москве да од 2019. обустави испоруке гаса Европи преко Украјине, коју Руси сматрају непоузданом, и пређе на нове путеве снабдевања.
Али то значи да Украјина, која је у огромним економским и геополитичким тешкоћама, губи око три милијарде долара годишње прихода од транзита руског гаса у ЕУ, а за Словачку, рецимо, то је губитак од скоро 400 милиона евра.
И, мада су видљиви напори да се на већ изграђена постројења напуштеног пројекта гасовода Јужни ток надовеже нови моћан подухват Бугарски ток којим би гас преко Србије ишао даље превасходно у јужну Европу, надлежни за енергетику у Европској комисији су загонетно рекли да засад о томе ништа не могу да кажу.
ЕУ без коментара
Бугарски највиши званичници су, међутим, јасно предочили да ће крајем јануара о томе разговарати с руским партнерима и прецизирали да цео pothvat предвиђа довођење 10 милијарди кубних метара руског гаса, као и гаса из Азербејџана и бугарских и румунских извора у велико складиште и чвор "Балкан" код црноморске луке Варна.
Бугарски премијер Бојко Борисов је изјавио да ће Софија све учинити да Бугарски ток уврсти у приоритетне пројекте Европске комисије, али је Ана-Каиса Итконен, портпаролка европског комесара за енергетику Аријаса Кањетеа, агенцији Бета пренела да "о томе ништа не може да каже".
Незванично, европски дипломатски извори су објаснили да Комисија у Бриселу тек треба све да темељито процени и најпре од Софије и званично добије информације о припремама за Бугарски ток.